Poštovani,

Počela sam da toliko ne podnosim svoju tetku i njenu decu. Ja sam zavrsila fakultet koji je u vezi sa delatnoscu njihove firme. Zaposlili su mnoge druge nepoznate im ljude, a mene koja sam im rod ne. Cak ni kao volontera da bar ucim posao. Sada ta moja tetka ponekad dodje kod mene u goste, a ja imam zelju da joj svasta kazem i mrzim je. Nervira me njeno nadmeno ponasanje. Kad sam nalazila druge poslove koji nisu bili u struci, ona se raspitivala kako mi je i kao dobro je to sto radis iako zna da nije, ponasa se kao da firma nije njena i kao da mi nikako ne bi mogla pomoci za posao u struci. Zbog nje nemam nikakvu polaznu tacku jer niko drugi nece da zaposli nekog bez iskustva. Polazim od sebe da se ja tako ne bi mogla ponasati prema detetu svog rodjenog brata. A previse je fina kada dodje, grli me i ljubi mnogo. Neka ljubav pokaze postupcima. I ja moram da glumim finocu, a znam da me nervira i da je mrzim. Ne mogu da se izmaknem kad krene da me ljubi i u dolasku i u polasku, ne znam sta da radim? Bezim iz kuce kada znam da ce doci. Njenu decu takodje mrzim. Srecem ih na nekim porodicnim okupljanjima na koja idem samo kad moram. Cini mi se da cu sledeci put kad ih sretnem biti veoma hladna. Ne znam kako da se ponasam posto mi je dosadilo da budem ljubazna prema njima samo jer moram, a u sebi zelim da bankrotiraju. Imate li neki savet? Hvala.