asked 10 years ago
U braku sam 36 god. Imam sina i cerku, snaju, dva unuka a uskoro cu i zeta dobiti. Moglo bi se reci da imam sve uslove za srecu ali nije tako. Moj suprug previse vrmena provodi za kompjuterom. 😥 osecam se zapostavljeno i veoma sam nesrecna. Ne znam da li je to normalna pojava ili me to sa godinama sustiglo. Ostali smo sami i umesto da se u starosti posvetimo jedno drugom mi smo potpuni stranci. Ja gledam njega kako se na forumu igra igrice koje su po meni neprimerene njegovim godinama. Igra kaladont, asocijacije. Azbuka zen.imena, azbuka muskih imena,…Primecujem da u tome uziva jer se potpuno se posveti igricama. Na tom forumu razmenjuje ocene tj. “uglede” sa par virtuelnih prijatelja-ca, sto mi jos vise smeta. Nasuprot tome meni ne poklanja ni deo paznje. Vise puta zaboravi sta sam mu rekla. Pokusala sam da mu ukazem na to i da mu objasnim da je mnogo bitnije da bude uz ljude kojima je stalo do njega tj.svoje porodice ali sam izazvala suprotnu reakciju.On je to okarakterisao kao moju neosnovanu ljubomoru. Ne znam sta da radim?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovana,
Otuđenost u porodičnim odnosima je veoma česta pojava. Deca su otošla i Vi imate prirodnu potrebu da se sa svojim suprugom ponovo sretnete, možda sa novog mesta i na neke nove načine. Kontakt i razmena je naša prirdna i suštinske potreba ali mi ljuzi izgleda imamo ozbiljnih teškoća da ga negujemo.
S druge strane u vremenu novih tehnologija virtualna prijateljstva su postala uobičajna stvar. Ljudi se sa svojim računarima ili posredstvom njih zabavljau, upoznaju, druže pa čak uspevaju i da se razmene. To je naša realnost i ijako romanitičnim dušama može zvzčati tužno, ova vrsta razmene počinje da igra važnu ulogu u životu savremenog čoveka, uspeva da zadovolji mnoge od naših potreba i sama po sebi nije ni negatovna niti je uzrok problema, možda pre posledica ili jedna vrsta kreativne adaptacije.
Za igru i neobavezno druženje nikada nismo previše steri i dok god čovek ima želje da se igra bilo kojih igara to je dobro za njegovo mentalno zdravlje i za njegov mozak. Ja dakle ne mislim da je probem u tome što vaš suprug ima virtualne odnose, već u tome što se vaš odnos sveo na nešto što je za vas nezadovoljavajuće.
Da bi ste ga oživeli radite ne sebi i svom odnosu. Rad na sebi je uvek bitan, dok god mi rastemo žive i rastu i naši odnosi. Razmislite o tome šta bi ste konkretno želeli da vaš supug učini za vas, na dnevnom nivou, možda samim par malih stvari, možda par trenutaka pažnje, možda par pravih reči i pravih pogleda. Razmislite kako da mu kažete i pokažete da je vaša ljubav za njega još uvak živa i da vam na neki način nedostaje, da vam nedostaje da vam sputi ruku na rama, da vam se nasmeši, da zajedno poijete kafu i dogovarate se šta će ko tog dana uraditi od običnih kućnoih poslova. Razmišslajte o svom životnom putu, o svojim neutoljenim gladima, a načinima na koje ste se realizovali, pište, čitajte. Tražite način da svom životnom iskutsvu date reči, oblik i smisao Negujte odnosen sa drugim članovima vaše porodice, sa prijateljima, razmislite da može obnovite neka stara prijstaljetva. Imajte u vidu da su naše potrebne raznolike i mnogobroje i da jedno ljudsko biće nikada nije dovoljno veliko da ih zadovolji.
S poštovanjem, Nikola