Imam više problema kako u porodici, tako u poslu i iskreno rečeno ne znam gde su uzroci, a gde posledice (da li problemi s posla utiču na posao ili je obratno). Osećam da sam u začaranom krugu i da je možda uzrok svega toga moja nesigurnost, neodlučnost, nedovoljno samopouzdanja i nesposobnost da uspešno obavim poslove koji se očekuju od mene.
Tri godine sam u braku u koji sam ušla sigurna u svoju odluku i poslovno zadovoljna. Ubrzo se situacija promenila jer su njegovi imali, po mom mišljenju, previše slobodan odnos prema meni i načinu na koji suprug i ja organizujemo život. Svi njihovi savjeti, kritike, komentari, prevelika radoznalost, nametanje njihovih prijatelja/gostiju i sklonost da moj razgovor s njima dele sa svojim prijateljima i širom porodicom mi je smetao iako mi je bilo jasno da su oni jednostavno takvi, da ništa od toga ne rade s zlom namerom, već zato što misle da su uvek u pravu i da je sve što rade pravedno, logično i opravdano. Moj pokušaj da im kažem šta mi smeta i zbog čega, završio bi se tako što bi me ubeđivali u svoje poštenje, isticali generacijske kvalitete svoje porodice pa jednom prilikom i podsetili na to da je kuća u kojoj živimo njihova i da je sasvim normalno da njihovi prijatelji i familija nenajavljeni dođu i obilaze naš stan. Time je moj odnos s njima postao prilično loš, a brak poljuljan. Dete koje smo dobili jeste donelo veliku radost, ali odnose sa suprugom nije popravilo. Odnosi sa njegovim postali su još lošiji jer su počeli da se mešaju u vaspitanje i podizanje deteta stalno ističući kako oni sve oko deteta najbolje znaju jer imaju dugogodišnje iskustvo.
Situacija se dodatno pogoršala zato što sam u međuvremenu promenila posao. Takva moja odluka je u tom trenutku delovala logična: između posla na kojem je budućnost postala neizvesna, a šansa da napredujem (zbog prirode posla) nemoguća; i posla koji je imao dugoročnije izglede i nudio mogućnost napredovanja i profesionalnog usavršavanja, odlučila sam se za drugi posao jer u profesiji kojom se bavim gotovo je nemoguće naći slobodno radno mesto i drugu priliku. Međutim, postojao je veliki strah da neću odgovoriti na visoke zahteve. Strah je rastao srazmerno poslovnim obavezama, a samopouzdanje je opadalo jer kvalitet mog rada ne odgovara nivou koji se očekuje i ja sam zbog toga jako nezadovoljna. Sada je situacija na poslu još teža jer su međusobni odnosi radnika postali užasni, a priroda mog posla me obavezuje da sa svima sarađujem što je u takvim uslovima i pod različitim pritiscima jako teško i stresno. U međuvremenu, i posao supruga je postao nesiguran. Često menja poslove, a nekad i ne dobije platu. Nikad mu zbog toga ne prigovaram, uvek ga podržim i pružim reči utehe iako uvek ne mislim da su njegove odluke ispravne.
Izvinjavam se na ogromnom tekstu. Zanima me na koji način da prevaziđem probleme, kako da nađem vremena za porodicu i posao, izbjegnem stres, povratim samopoudanje? Nekad mi dođe da napustim posao i posvetim se samo porodici (u tom slučaju ne znam kako ćemo sastaviti kraj s krajem), a nekad bih napustila brak jer pored svih problema nemam podršku od supruga ni u kom smislu. Čak šta više – mene krivi za sve, vrijeđa i napada iako se ja nikad prema njemu tako ne ophodim.