asked 13 years ago samohrana sam majka decaka od 7godina,ostala sam bez posla i jako mi je tesko pogotovo u poslednje vreme.Nemam volju ni za sta,nemam drustvo jer nisam iz ovoga grada niti mogucnosti da nesto priustim sebi ne bi li se bar na neki nacin zadovoljila trudim se da dete ne trpi,trudim se da obuzdam svoju nervozu ali mi u zadnje vreme ne ide,,cesto placem trudim se da prikrijem tugu i probleme kojih je brdo od detete ali….jako mi je tesko nemam nikoga osim deteta,volela bih ali ne znam kako da pomognem sebi,,ponekad mislim da sam na ivici ludila jer ne mogu nista da promenim.Do skoro sam sa osmehom resavala sve probleme i nisam dala da ih drugi vide a sad ne pamtim kad sam se poslednji put nasmejala,,,da mi nije deteta ne bi mi se zivelo,muka mi je od svega i jednostavno sam umorna od toliko problema i bespomocna da resim glavni a to je posao…cini mi se da bi mi bilo lakse kad bi se to resilo :(Uhhhhhh
Psihoterapeut Team Staff answered 13 years ago Postovana mama,
I ja sam majka pa mogu da razumem o cemu govorite. Biti majka je najodgvorniji posao na svetu, ujedno i najlepsi ali daleko od toga da je lagan. To malo bice je izvor neizmerne ljubavi i uvek nas tera napred sto i sami primecujete. Svaka cast na samostalnom roditeljstvu kao prvo!Ne vidim koliko dugo ste bez posla i verujem da bi ponovno zaposlenje dosta pomoglo, sto finansijski sto psihicki. Nije lako biti SAMO majka. Razmislite sta ste sve bili pre toga?Necije dete, devojka, zena, zaposlena zena(zanimanje koje Vam je), a sada primecujem da ste se tako i predstavili-kao samohrana majka(kao jedan od najupecatljivijih identiteta).Vrlo cesto i vrlo lako se desi da kad zena postane majka kao da izgubi sve ostale identitete, a oni su itekako potrebni da bi se osecali ispunjeno i zadovoljno. Ono sto vidim takodje je da Vam nedostaju sistemi podrske, kazete da ste sami(sta je sa roditeljima, prijateljima, rodjacima..?) i razmislite na koji nacin mozete da trazite podrsku u bilo kom smislu. Ne morate sve sami! Dobro je sto ste se obratili za pomoc i po tome se vidi da nije istina da nemate volje uopste vec da Vam je tesko i da ima potencijala za boljitak. Ja bih Vas podrzala da se bavite sobom(terapija ne mora da bude skupa), da vidite kako to da ne koristite pomoc koja Vam treba, kako da opet budete od svega po malo(mislim na pomenute identitete) i da pogledate u neke od procesa koji se odvijaju a zbog kojih se osecate lose. I sebi i detetu trebate dobro raspolozeni i nasmejani.
Puno pozdrava[url=http://www.psiho.slavisa.us/saradnici.html]
Brankica (Psihoterapeut tim)[/url]