Da li postoji razlika između pojmova svest i svesnost?

Kada je čovek budan, kada ne spava ili nije u nekom drugom izmenjenom stanju svesti, on je svestan. A zašto onda nekada čujemo da se kaže ”prizovi se svesti”, ili ”halo, osvesti se, to ne može tako”? Šta je onda svesnost? Zar nismo već pri svesti samim tim što smo budni, pričamo ili radimo svoj posao.

Jesmo.

U čemu je onda stvar?

U psihologiji, svest je „sveukupnost vlastitih psihičkih doživljaja koje možemo da osetimo, opišemo i izrazimo“. Stvar je u tome, da u savremenom svetu, često jesmo budni, osećamo i doživljavamo, ali da toga nismo svesni, da na to ne obraćamo pažnju ili mu ne pridajemo važnost. Ovo se najčešće događa zbog velike žurbe, preopterećenosti i toga što letimo iz jedne akcije u drugu. U našem jeziku postoji rečenica koja opisuje takvo stanje, a to je ”ne znam gde mi je dupe, a gde mi je glava”. Da li vam je poznat taj osećaj?

Svesnost je, dakle, pažnja i razumevanje koje je usmereno na sebe.

Pokušaću da dam primer. Ja sam sada svesna svoje upitanosti da li ćete vi razumeti šta želim da kažem ili je sve ovo mnogo zbrkano? U isto vreme shvatam da pokušavam upravo primerom da vam približim to. Aha… da. Biće to u redu. Sada sam svesna da sam se umirila. Da se smeškam, svesna sam mojih usana koje se razvlače u blagi osmeh. Osećam kako mi se mišići lica pomeraju. Ova tema je veoma važna zbog nekoliko razloga. Pre svega jer nas poziva da se usmerimo na sadašnji trenutak. Samo u sadašnjem trenutku možemo da osećamo svoju svesnost. A sadašnji trenutak i jeste sve što imamo, i jeste čitav naš život! Prošlost je prošla, budućnost je neizvesna, najbolje što za nju možemo da uradimo jeste upravo da živimo u sadašnjosti.

Sa druge strane, svesnost nas poziva da budemo u kontaktu sa sobom i sa svojim telom. Da se zapitamo da li nam je dosta hrane ili počinjemo da se prejedamo? Kako se osećamo sada, dok sedimo sa nekim u društvu? Da li mi je previše ovo što se od mene traži? Da stanemo i proverimo da li smo dobro razumeli nekoga? Informacije koje nam naše telo daje su veoma dragocene. I što ih više slušamo, sve više će ih biti. Onda će nas aktivnosti, koje su proizvod pune svesnosti, ispuniti i zadovoljiti naše potrebe na pravi način. One uglavnom nisu impulsivne, automatske i prazne nego baš suprotno.

Svesnost se vežba. Svesnost ne znači da treba da se usporimo, ne brinite, sve se stiže. Za vežbanje svesnosti vam treba samo nekoliko minuta dnevno. Za početak, zapitajte se „gde mi je dupe, a gde mi je glava?“ i osetite malo delove vašeg tela. Dok vozite auto idući na posao, na trenutak postanite svesni vaših ruku, napetosti koja je u njima. Opustite ih i dišite polako. Budite svesni vazduha koji ulazi kroz vaše nozdrve. Dok se šminkate ujutru, osetite kako karmin ide po vašim usnama, budite tu, sa samim sobom i osetite. Vremenom, moći ćete brzo da razumete znakove vašeg tela i bićete mu zahvalni što vas opominje ili ohrabruje njima. Dajte vremena sebi, spustite sebe u sadašnji trenutak!

Ja sam sada svesna da mi se u mislima javila slika leptira koji se spustio na cvet. Svesna sam svoje upitanosti da li leptir dok je na tom cvetu misli na nešto drugo osim što je tu i uživa u tome što radi? Mislim da ne.

Autor: Ivana Kritsić