Rečnik geštalt psihoterapije od I do J 2022-01-04T18:15:02+00:00

Reči na slova I – J

Reči na slovo I

Impuls – Istaživanje – Intencija, intencionalnost – Interpersonalni i intropsihički pristup

Impuls

Impuls doživljavam kao spontani pokret ka nečemu ili od nečega. Osećam energiju koja se sama od sebe javlja kao težnju da nešto učinim. Iako je impuls spontana težnja, deo prirodnog ciklusa kontaktiranja sredine je da smo svojih impulsa svesni. Svesnost nam omogućava izbor da impuls pratimo ili gušimo. Praćenje impulsa donosi osećaj radosti i olakšanja, dok gušenje impulsa stvara osećaj neprijatne tenzije i unutrašnje borbe sa samim sobom. (…)

Istraživanje

Geštalt psihoterapija može se istraživati na razne načine, kvanititivno i kvalitativno, nomotetski i idiografski. Ovde se međutim nećemo baviti istraživanjem geštalt psihoterapije već istraživanjem u samom psihoterapijskom procesu. U tom smislu možemo reći da je geštalt psihoterapji blisko kvalitativno, idiografsko, fenomenološko, relaciono istraživanje, odnosno da je geštalt psihoterapeut, u tom smislu istraživač.

Šta znači ta rogobatna formulacija? Pojam kvalitativno znači da se, u radu sa jednim klijentom, istražujući iskustva svog klijenta, terapeut ne usmerava na veći broj ljudi s ciljem da zadobije statističku validaciju. Slično tome njegovo istraživanje je idiografsko a ne nomotetsko. On se bavi svojim klijentom kao specifičnom, neponovljivom individuom (idio – pojedinačno ?). Njegov cilj nije da u svom istraživanju otkrije zakonitosti koji važe za sve (što bi bilo nomotetsko istraživanje; nomos – zakon). Kao što to Irving Jalom divno opisuje u svojoj knjizi Čari psihoterapije, psihoterapeut u izvesnom smislu za svakog klijenta otrkiva posebnu, njemu prilagođenu terapiju.

Istraživanje unutar GT je fenomenološko upravo u tom smislu što je usmereno na doživljaj. Terapeut traži način da pomogne klijentu da osvesti i iskomunicira svoj doživljaj u što je moguće većoj meri. Možda možemo reći da je terapeut u ovome uspeo kada sebi u potpunosti može da predoči doživljaj svoga klijenta, kada može za sebe da kaže da je ušao u njegove cipele, da tačno zna kako mu je. Takođe možemo reći da je ovo istraživanje fenomenološko i po tome što terapeut koristi fenomenološku metodu, najpoznatiju po tome što terapeut nastoji da svoje stavove i uverenja stavi u zagrade.

Za istraživanje u GT seansi još kažemo i da je relaciono, jer je u mnogome bazirano na prirodi i kvalitetu odnosa koji se između terapeuta i klijenta stvara. Kao u savremenoj fizici, geštalt psihoterapeut stoji na stanovištu da on kao istraživač utiče na istraživanje. U tom smislu u istraživanju događa se fenomen kokreacije, a samo istraživanje u mnogome se odvija u medijumu ekspresije i njegov cilj nije suvo znaje već susret (kontakt).

Ipak, ili uprkos tome, važno je naglasiti da je nekada veoma važno da terapeut postavi konkretna, činjenička pitanja ili primeni tehniku konkretizacije. Kao što dobrom detektivu činjenice omogućavaju da shvati kontekst i pronikne u motive aktera određenog doživljaja, tako i terapeutu činjenice omogućavaju da iskustvo svog klijenta smesti u kontekst i učini ga shvatljivim, pojmljivim, logičnim. Osim ovog činjeničkog, ili kontekstualnog istraživanja, u kome terapeut nastoji da istera na čistinu stvarnost, da tako kažemo, on je usmeren i na sebe (relacioni aspekt istraživanja), na sopstvena stanja, doživljaje, osećanja senzacije, pretpostavljajući da ona mogu biti kokreirana u polju terapeut/klijent, i relevantna, ne samo za odnos klijent/terapeut, već mogu kroz rezoniranje i atmosferu, nositi važe informacije u polju klijentovog života.

Radoznalost, otvorenost, kreativna nezainteresovanost, prisutvo, u tom slučaju biće važni elementi onoga što zovemo relacionim istraživanjem.

Učitaj još

Intencija – intencionalnost

Intencija ili intencionalnot, pojam je koji je u geštalt psihoterapiju stigao iz fenomenološke filozofije, koja za svog najpoznatijeg predstavnika ima Edmunda Huserla. Husrel je, naime tvrdio da je svesnost intencionalna. To treba da znači da je svesnost uvek svesnost o nečemu, da ne postoji prazna svesnost ili svesnost kao takva. Svesnost, kao jedna dimenzija naših doživljaja uvek je svesnost o senzaciji hladnoće (kažemo svestan sam da mi je hladno ili prosto, hladno mi je), svesnost o osećanju tuge, svesnost o bolu, svesnost o radosti koja mi ispunjava grudi toplom razdraganošću, čineći da sam svestan da želim da zapevam ili da zaplešem. (…)

Interpersonalni i intropsihički pristup

Sa razvojem relacionog pristupa u GT ova dva pojma kose se sve češće. Fokus se sa onoga što se događa u nama (intropsihički) pomera na ono što se događa između nas (interpsihički).

Ključna terapijska pitanja, koje terapeut postavlja sebi, a katkad i klijentu, a koje treba da dovede do utelovljenja iskustva u graundu odnosa, tako postaju: “Kako sam ja deo ovog polja, kako mu doprinosim, kako sam deo plesa koji se između nas sada odvija, kako želim da doprinesem promeni toga plesa?”(Margherita)

Tradicionalni geštalt bio je usmeren na prepoznavanje i ispitivnaje ličnih potreba (kroz akciju), te se verovalo da ta vrsta intrapsihičkog usmerenja, iskustva prepoznavanja i izražavanja sebe donosi nova iskustva samopodrške, što rezultira samostalnošću i nezavisnošću koje je Perls tako visoko cenio. (Perls, Geštaltistički pristup psihoterapiji).

Iako je geštalt od samog početa na polje orjentisana paradigma, dakle u biti relaciona, Perls u svojim radovima ne koristi i ne nudi sebe na onaj način koji se danas razvija u okviru relacione interpsihičke paradigme.

Značajni koncepti za ova pomeranja paradigme su estetski pristup, estetska dijagnostika ili estetičnost kontakta. Ovi alati, koji svoj začetak i jedan oblik korišćenja imaju već kod Perlsa, danas se razviju i koriste na nove načine.

Smisao promene paradigme geštalt psihoterapiji, u relacionom pravcu, je da se ponovo omogući iskustvo odnosa, da se naša iskustva utemelje i isceljuju u odnosu, dakle interpersonalnom, koji je u doba individualizma i fluidnog društva savremene tehnologije i potrošačke, hedonističke filozofije sve više deficitaran (Margherita). Umesto sa živim, responzivnim roditeljem ili drugim detetom, deca danas sve više žive “u odnosu sa” ekranom ili androidom koji im ne može dati responzivnost emotivnog rezoniranja, niti estetsku (čulnu) toplinu dodira. Osmeh koji nudi ekran nema kvalitet majčinog osmeha i njegovu toplotu (vibraciju), ne može se opipati, niti nas poziva u bezbrižno polje roditeljskog zagrljaja i krila, ne omogućava telesnu akciju, pokret posezanja niti kompletno čulno iskustvo, jednom rečju ne nudi interpersonalno iskustvo istog kvaliteta, već sakato, svedeno, hladno, prazno.

Osnovna ideja interpersonalnog pristupa (za razliku od intrapsihičkog koji je bio više karakterističan za tradicionalni geštalt) nije više insistiranje na ličnoj odgovornosti i snazi našeg ega (psihologija uspeha), već na postavljanju naših iskustava u šire interpersonalno polje zajednice. Moja depresija, na primer, tada nije moj lični problem i odgovornost već se razumeva u depresivnom polju savremenog čoveka koji sve više gubi iskustvo pripadanja, prepoznatosti u pripadanju, odnosa i kontakta. Tako su odnos, dodir i kontakt, odnosno obnavljanje interpersonalnog iskustva, prema ovom shvatanju, danas lek više nego pozivanje na ličnu odgovornost i razvoj ego funkcije, samostalnosti i nezavisnosti (Margherita).

Učitaj još

Intervencija – Identitet – Interpretacija – Interakcija

*u pripremi*

Intervencija NOVO

Već nekolko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji. Najšire, koncept intevencije u GT možemo odrediti kao sve ono što terapeut učini ili čak ne učini, čak sve ono što u vezi sa klijentom terapeut doživi ili iskusi, a što ima uticaja na klijenta, odnosno na odnost teraput/klijent. Ovde uključujem i terapeutove “unutrašnje” procese, stanja, raspoloženja. Naime sve što terapeut učini ili ne učini i sva stanja i doživljaji u kojima se teraput nalazi tokom rada, sve je to deo polja terapeut/klijent i sve ga potencijalno menja.

U tom smislu možemo reći da terapeut ne interveniše samo egom, dakle svojim namernim akcijama (rečima, telesnim pokretima…), već i stanjima u kojima se nalazi, npr. osećanjima, raspoloženjima, čak senazcijama koje se u njemu tokom terapije zbivaju, svojim neizgovorenim mislima, neverbalnim ponašanjima i gestovima, svojim slutnjama, nadama, razočarenjima čak celokupnim poljem svojih životnih iskustava, profesionalnih i ličnih, načinom na koji izvodi dijegnostiku itd. Jednom rečju, celokupan psihoterapeutov doživljaj koji de događa u polju teraput/klijent, kako za vreme seansi, tako i između njih, može se smatrati intevencijom, u tom smislu da potencijalno ima svojih posledica na iskustvo i doživalj klijenta.

Podela ego intervencija

Kako se ovo polje, celokupno polje doživalja, iz heurističkih (istraživačkih) i didaktičkih (obrazovanih) razloga mora suziti i podeliti, možemo reći da je inervencije sve ono što teraput čini svesno. Ovo sužavanje je dopušteno, čini mi se, samo ako vodimo računa o tome da će i sve ono što teraput čini nesvesno, potancijalno (manje ili više) uticati na klijenta tj. na njihov odnos. Najazd nije ni moguće ni potrebno da terapeut bude svestan svih procesa koji se između njega i klijenta događaju, odnosno svega što čini i ne čini slučajno ili spontano.

Idući za ovom idejom dalje sam podelio intervencije na sve ono što terapeut čini i na sve ono što ne čini (dakle svesno se uzdržavajući od činjenje ili prosto bivajući u skladu sa potebom da ostane u nečinjenju ili odsustvom potebe da čini). Dalje, podelio sam sve intervencije na reči (rečenice) koje teraput izgovara i na telesne pokrete koje čini (uključujući i sferu estetskog).

Činjenje rečima

Naime terapeut postavlja pitanja, izgovara sudove (iskaze – tvrdnje), poziva (izgovara molbe ili imperative). Na primer, “Kako se sada osećaš?”, to je pitanje. “Volim životinje.”, to je sud, iskaz, odnosno tvrdnja. “Voelo bih da me sada pogledaš.”, je molba, a “Pređi sada na drugu stolicu.”, je zahtev ili impertiv (u gramatičko-logičkom smislu).

Činjenje pokretom

Nagnuo sam se ka klijentu, ili sam ustao i šetam po sobi, privukao sam ili udaljio svoju stolicu, ustao sam i ponudio ruke ili zagrljaj, itd. To su intevencije koje sam nazavo telesnim pokretima.

Druga neverbalna činjenja

Nabrao sam obrve. Mrštim se. Smejem se. Duboko uzdišem. Zevam. Širim oči od zainteresovanosti. Smešim se. Lice mi je mirno i usresređeno. Osećam kako se stežem ili kako se opuštam. Gledam oštro ili nežno, blago, ili mutno. Gledam naviše ili na niže. I tako dalje. Ovo su neverblane radnje kojih kao teraput mogu biti svestan i u tom smislu možemo reći da ih činim. Možda ne savsim namerno, svakao ne sa određenim predumišljejem, spontano, ne sprečavajući ih da se pojave, no ipah ih činim i one mogu imati uticaja na klijenta odnosno na naš odnos.

Ne činjenje

Izgovorene reči i načinjeni pokreti i gestovi su dakle ono što terapeut čini. Jednako važno, međutim, smatram i ono što teraput ne čini, pa sam i svesna (ijako spontana) nečinjanja opredelio kao intervencije (u užem smislu). Na primer, ćutim sa klijentom u želji da pribavim nestrukturisanost. Ili se suzdržavam da mu postavim pitanje koje mi je na umu, jer mi se čini da bi to pitanje bilo isuviše frustrirajuće. Potrebno mi je vreme da shvatim šta se to događa između nas pa imam potrebu da postavim pitanje koje je grubo i sugestivno. Ili, svestan sam da bih rado pričao klijentu o mom iksustvu, ali mi se čini da bi to prekinulo njegovu ekspresiju doživaja. Ili se suzdržavam da izgovirm savet, jer mi se čini da bih mu time oduzeo iskustvo sopstvenog traganja za rešenjem, saopstvenog učenja koz iksustvo. Ili, suzdržavam se da ga zagrlim i tako dalje.

Činjenje pitanja

Kada govorimo o intervenciji rečima, pitanja sam dalje podelio na otvorena i zatvorena (sugestivna). “Kako se sada osećaš?”, otvoreno je pitanja. “Šta se sada u tebi događa?”, još otvorenije. “Osetio si ljutnju?”, zatvoreno je pitanje. “Osetio si ljutnju prema meni kada sam ti rekao da mi je žao tvoga oca?”, još je zatvorenije.

Otvorenost i zatvorenost pitanja, dakle, vidim kao skalu. Rekao bih da sam sklon otvorenijim pitanjima, ali mi iksustvo pokazuje da zatvorenija pitanja štede vreme i da su naročito značajana u radu sa nerazrađenim klijnetima, jer su im podrška da izraze sebe i da atikulišu svoj doživalj.

U praksi se naravno, pitanja raznog setepena otvorenosti mogu kombinovati međus sbom, kao što se i fidbek krazličite snage u smislu anticipiranja, može kombinovati sa pitanjima. “Dakle stajao si tamo zbinjen, nisi szano šta treba da radiš, da li si se zbog toga osećao krivim? Kako bi to moglo biti u vezi sa svojim ocem?”, na primer.

Piter Filipsin, poznat je kao kritičar pitanja kao intervencije u GT. Naime on stamra da pitanja pozivaju ego funciju a relacioni geštalt, po njegovom mišljenju, nije sušinski zasnovana na ego granicic…

Činjenje iskaza

Iskaze, dakle rečenice koje imaju logičku formu tvrdnje ili konstatacije, podelio sam na opis, izgovaranje sebe, fidbek, interpretaciju, objašenjenje ili edukacija i savet.

“Oborio si pogled. Vidim da su se tvoje oči ovlažile. Gledaš me. Nasmešio si se.”, i tako dalje, primeri su intevencija koje nazivam opisom ili deskripcijom. Terapeuti dijaloške faze smatrali su ovu vrstu inervencije veoma važnim pokazateljam fenomenološkog pristipa (Džojs i Sils, Veštinje…)

“Volim životinje. Počeo sam da osećam tugu. Veoma sam zainteresovan. Tu sam. Poželeo sam da odem korz vreme u tvoje detinjstvo i kažem ti da ništa nisi kriv.”, i tako dalje, primeri su intevencija koje nazivam izgovaranjm ili deljenjm sebe.

Fidbek

“Ako sam dobo razumeo, osećao si se krivim zbog ljutnje koju osećaš prema svom ocu i taj osećaj krivice i sada je tu.”, primer je intevencije koju nazivam fidbek. Slično kao kod otvorenih i zatvorenih pitanja, primetio sam da fidbek može biti golo ponavanje reči, sa savim malo ili nimalo anticipacije (sugestivnosti), ili može sadrati više i više anticipacije, sve dok se na kraju ne pretvorti u interpretaciju.

Na primer, “Čujem da mi kažeš da nisi znao šta treba da uradiš.”, fidbek je koji je malo ili nimalo anticipirajući (sugestivan ili intepretativan). U njemu sam proto ponovio ono što mi je kliejnt rekao, kako bi on video da ga slušam pažljivo. “Dakle nisis znao šta treba da radiš. Mora da nije bilo lako stajati tamo u konfuziji i neznanju. Osećao si se krivim.”, anticipirajući je fidbek, jer poziva kliejnta da osvesti i iksmunicira još jedan deo svog doživaja, a to je da mu je bilo teško i da se vervatno osećao krivim. Anticipirajući fidbek pomaže klijentu da prepozna, artikuliše i izrazi svoj doživaj ili onaj deo doživajaja za koji se meni kao teraputu čini da je bitan, a koji još čeka u pozaditi.

Fidbek kao sud, u užem smislu te reči, primenjivao je još Perls. “Ti si mala devojčica. Ti si dobar bata.”, primeri su ovakve vrste intevnecije. “Pun si ljutnje. Ne vidiš me. Nezadovoljan si. Ambiciozan si. Pokušavaš da me kontrolišen.”, spadaju u istu vrstu intevncije. Od samog pogčetka, diskustabilo je da li je ova vrsta intervencije u duhu fenomemenološke filozogije GT. Neki teraputi smatraju da je ova vrsta fidbeka zapravo projekcija, da podrzumeva narušavanje horizontanosti terapijskog odnosa i da se terapeut i gramatički i filozofski na taj način stvalja u pozicju nekoga ko poseduje znanje (ko sudi) i da stoga ovu vrstu intevrnecije ne treba koristiti. Ima i onih koji veruju da je ova vrsta intevencije veoma važna alatka s kojom se teraput jasno pojavljuje na granici kontakta.

Objašanjenje ili edukacija

O bjašnjenje ili edukacija najčešće se odvija kada teraput objašanjva klijentu neki element svoje prakse.

Savet

“Dakle svestan si da je osećaj krivice za tebe je neizdrživ. Mislim da zato lako kriviš druge da bi se zaštitio.”; primer je fidbeka koji je veoma sugestivan i već prelazi u intepretaciju. Ako zatim dodam kako mislim da je to u vezi sa tvojim ocem koji te je mnogo krivljivao za teškoće sa kojima ti objektivno nisi mogao da izađaš na kraj, onda je fidebak koji dajem u potpunosti prešao u intepretaciju.

Od samih početaka važna odlika geštalt psihoterapije je da nije sklona intepretaciji. Perls je naročito isticao stav da intepretacija slabi kliejnta i da predstvlja pilazak iz horiznostalnog odnosa i igru moći. S druge strane, kao i sugestvna pitanja, anticpirajući fidbeci, pa čak i intepretacije, čini mi se, nekada skrajuću put, a njihova vrednost ogleda se i u tome što pomažu klijentu da artikuliše i izrazi svoj doživaj, što tako uči kako se to radi, što može osetiti da ga teraput zaista pravi i razume.

Pravljenje ugovora (dogovaranje)

Dijaloška priroda intevencije rečima i Ja-Ti odnos

Dalje, sve intevencije rečima, koje sam opisao, menje više su dijaloškog karatktera. One su deo korpusa istraživanja kliejntovog iksustva i doživaja. Njihov cilj je više osvešćivanje i ekspreija, dok je odnos teraput/klijent više pozadina ovom procesu. Stoga mi se čini da i same intevecnije, po intenciji (nameri koja iza njih, svesno ili nesvesno stoji), možemo podeiti na intevancije čiji cilje je osvešćivanje ili eskresija (i one će pretežno pripadati korpusu tradiconalnog i dijaloškog geštalta), i na invervancije čiji je cilj ili intencija odnos, koje ću zvati relaionim intevcnijama u užem smislu. Tako u načelu možemo govoriti o Ja-To i Ja-Ti intevencijama.

Na primer, “Šta vidiš kada me pogledaš?”, ili, “Želiš li da ti kažem kako se osećam dok slušam tvoju priču?”, ili, “Duboko sam dirnit tvojom pričam sada.”, inetvencije su koje nemaju tolko za cilj osvešćivanje i ekspresiju, koliko pozivanje u odnos ili dovođenje relacije u figuru (možemo reći prelazak u ja-ti odnos).

Pokret i poziv na pokret, kao intervencija, razvijao se i bio veoma polularan u izvornom gešteltu, a njegov cilj bilo je započinjenje i izvođenje iskcije, osvešćivanje i ekspresija.

Razvoj relacinog pritupa, ponovo je otrkio pokret kao vrlo značajan potencijal odnosa. Na prime obično udaljavanje ili približavanje stolice ima moć da odnos donese u figutu i da snažno izrazi doživalj u relaciji. Pružanje ruke (nuđenje ruke klijentu) i drugi pokreti s ciljem telenog kontekta imaju snažan relacioni potecijaln, vrlo su bazični načini intvenisanja, veoam su snažni, učinkoviti i potencilno opasni. Ovu vrstu rada relacioni teraputi nakada nazijavu plesom između terapeuta i klijenta, ijako se pojam plesa nekada koristi i metaforički.

Važno je zapaziti da se verbalne i nevreblane intevcnije (čekima i pokretom), takođe u praki smogu kombinovati na beskonačno mnogo načina, isto kao što se intencija osvešćivanja i izražavanja lepo kombinuje sa inteciojom odnosa, ja-to rad sa ja-ti radom i tako dalje. Moje iskusvo navodi me na mišljenje da tek kombivovanje ovih intevencija čini geštalt celovitim, tj. čini geštelt geštaltom, da tako kažem.

Dalju, za mene važnu podelu intevcnija načinio sam na regresivne (negativne) i progersivne (pozitivne ili intencionlane).

Učitaj još

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

 Introjekt, introjekcija – Igra – Igra moći – Intuicija

*u pripremi*

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

 Reci na slovo J

Ja – Ja-Ti i Ja-To odnos – Jezik – Jontefova kritika tradiconalnog geštalta

*u pripremi*

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Intervencija NOVO

Već nekoliko godina bavim se istraživanjam i klasfikacijom intevencija u geštelt psihoterapiji i ovde ću izneti deo rezultata.

Da bi smo odgovorili na pitanje šta su intervencije u GT, potrebno je postaviti pitanje šta sve u GT može izvršiti uticaj na klijenta i odnos psihoterapeut/klijent (ako izuzmemo “spoljašnje” faktore, kao što je seting i slično). (…)

Comments are closed.