Rečnik geštalt psihoterapije od G do H 2022-01-03T14:28:40+00:00

Reči na slova G – H

Reči na slovo G

 Granice kontakta – Geštalt – Grupa, grupna dinamika – Gestikulacija

* u pripremi *

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Geštalt

Reč geštalt nemačkog je porekla i može se prevesti na razne načine. Najčešće se prevodi kao celina, oblik (forma), patern ili šablon, konfiguracija. Ovim pojmom se želi reći da je celina više nego skup delova. Satni mehanizam koji kuca i pokazuje vreme nije isto što i gomila zupčanika i opruga stavljena na gomilu. Oblik, patern, šablon ili konfiguracija čine da je nešto baš to što jeste. Točak je to što jeste upravo zahvaljući svom obliku. (…)

Grupa – grupna dinamika

Na grupu ljudi, pa tako i na psihoterapijsku grupu, gleda se u geštaltu kao na celinu koja je svojevrsni self za sebe, više nego skup delova. U tom smislu govorimo o tome da grupa, kao i self ima svoje cikluse kontakta i povlačenja (Filipson i Haris), svoje kolektivne modifikacije kontakta (npr. konfluenciju ili retrofleksiju), koje potrebe i senzacije, svoje mobilizacije, kontaktiranja i povlačenja. Jednom rečju, kao i pojedinac, i grupa ima svoju intencionalnost, svoje polarizacije (polaritete ili suprotnosti). Osvešćivanje i ekspresija ovih doživljaja biće elementi rada na grupnoj dinamici u cilju odnosa u svojim elementima (predkontakt-kontakt-povlačenje).

Za polje grupe takođe su naročito karakteristični fenomeni atmosfere i rezoniranja, o kojima se danas govori u tradiciji relacionog geštalt pristupa.

Kao dijagnostički “instrumenti”, pored svega navedenog, mogu se koristiti i fenomeni granica i prirode granica, odnosno polariteti pripadanja (lojalnosti drugima) i nezavisnosti (lojalnosti sebi).

Grupa je socijani mirkokosmos u kojem će se manifestovati dinamike socijalnog života svakog od članova grupe. Na taj način grupa pruža mogućnost za osvešćivanje i kriranje novih načina, pokreta i iskustava kontakta koja imaju transformišuću moć i na grupu i na pojedinca koji u njoj učestvuje.

Rad u grupi je zahtevan i izazovan kako za svakog učesnika tako i za voditelja. Dinamika grupe veća je od voditelja i on nije u mogućnosti da je kontroliše. Voditelj nije veći od grupe, on je samo jedan njen deo koji, kao i svi ostali, doprinosi njenoj dinamici. Ova nemogućnost kontrole možda je uticala na Perlsa da se ne upušta u rad sa grupom na tipičan način, već da se ograniči samo i jedino na individualne radove u grupi. Izgleda da je sa grupnim radom u okviru svoje psihoanalitičke edukacije imao loša iskustva, pa su ostale zabeležene njegove sledeće reči: “Da li si nekad prošao kroz ono što se dešava u grupnoj terapiji? Svako iznosi mišljenje o žrtvi i svako tumači svakog. Objašnjenja, igre rečima nalik ping-ponga, u najmanju ruku napad: “Draga projektuješ se” ili gluma dramske kraljice. Kakav oblik rasta bismo mogli da očekujemo u tim “klubovima samopomoći”?”

Učitaj još

Gestikulacija

Gestikulacija je neverbalna komunikacija. Spontano, svesno ili nesvesno, namerno ili nenamerno mi pravimo grimase svojim licem, prevrćemo očima, pućimo usne itd. Svi ovi gestovi u funkciji su svesnog ili nesvesnog iskazivanja (ekspresije) jednog dela naših doživljaja, naših stanja, osećanja, raspoloženja.

Kako mislima i rečima često odlazimo od sebe, nesvesnu gestikulaciju možemo smatrati iskrenim izražavanjem onih naših doživljaja koje od sebe i drugih nastojimo da sakrijemo. Stoga gestikulacija i mimika imaju važnu ulogu u forenzičkoj psihologiji gde želimo da procenimo da li ispitanik govori istinu, ali i u geštalt psihoterapiji, gde nas ne zanima toliko igra istina i laži, koliko povezivanje sa našim autentičnim doživljajima i njihova ekspresija, bez obzira da li nam se sviđali ili ne.

Tradicionalni geštalt razvio je izvanrednu sposobnost praćenja gestikulacije kao i korišćenja gestikulacije kroz tehnike pojačavanja ili pantomime, sa ciljem da se klijentu pomogne da dođe u bolji kontakt sa sobom i sredinom, kroz izražavanje sebe, koje vodi svesnošću, identifikaciji sa sobom i time slobodi izbora.

Podsticanje klijenta da oživi svoju facijanu ekspresiju, da grimasama izrazi svoje doživljaje, posebno osećanja, nekad bez reči, snažni su primeri iz roda ekspresivnih tehnika, koje mogu da budu dobar način rada na retrofleksiji, dobar način da se defleksivno zaobilaženje sa puno reči zaobiđe itd.

Iako mogu delovati dezinhibirajuće, katarzično, otvarajuće, postoje situacije u kojima su, usled snažnog stida ili osećaja neadekvatnosti, ove tehnike potpuno neprimenljive ili čak potencijalno štetne.

Učitaj još

Gluma – Govor – Govor tela – Greška – Greh

     * u pripremi *

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Granice kontakta

Granica kontakta je jedan od osnovnih koncepata GT. Kažemo da su osnovne funkcije granice kontakta identifikacija i alijenacija. Granica kontakta je onaj psiho-fiziološki organ pomoću koga se identifikujemo sa nečim (ili nekim) i kažemo mu šta želimo, ili alijeniramo nešto (nekog) odnosno kažemo mu šta ne želimo. (…)

Reči na slovo H

  Horizontalnost odnosa – Holizam – Homeostaza

Horizontalnost odnosa

Horizontalnost odnosa, koncept je koji se vezuje za humanističke psihoterapijske paradigme. Suština je u tome da terapeut i klijent tretiraju jedan drugog kao ravnopravnog. Terapeut nije tu da savetuje ili intepretira klijenta, jer se na taj način stavlja u poziciju iznad. Kada savetujemo ili interpretiramo, mi šaljemo poruku: “Ja sam iznad tebe, ja znam više nego ti, vidim više, mogu više.” Humanistički terapeuti veruju da klijentima na ovaj način oduzimamo moć i da im uskraćujemo mogućnost da sami preuzmu odgovornost za sebe, odnosno ponašamo se prema njima zaštitnički i roditeljski. (…)

Holizam

Reč holizam dolazi od reči hol, što znači celina. Ideja hoslističkih doktrina je, prvo, da je organizovani sistem (organizam) više od skupa delova, i drugo, da svaki deo celina ima svoje mesto, svoj smisao i svoju ulogu, svoje pravo da pripada i svoj značaj u celini ili zajednici delova.

Naše telo, kao organizam, više je od prostog skupa organa. U njemu svaki organ ima svoju ulogu i svoje mesto. Svaki organ pomaže svakom drugom organu. Između organa postoji međusobna potreba, zavisnost i simbioza.

Geštalt psihoterapija na isti način posmatra našu psihu. Svaki deo našeg selfa ima svoju ulogu i svoj smisao. Ništa nije višak.

Najzad i između tela i duha, da tako kažemo, vlada sličan odnos. Naše telo slika je našeg duha, a naš duh reprezentuje naše telo.

U pripremi.

Učitaj još

Homeostza

Homeostaza je stanje ravnoteže i dovodi se u vezu sa stanjem telesne i psihičke sitosti. Svaki organizam teži homeostazi, a život nije ništa drugo nego ciklusi remećenja i težnje za ponovnim uspoostavljanjanjem homestaze na raznim nivoima. Ovaj koncept dakle dolazi iz biološko-organizmičke paradigme geštalt psihoterapije.

Psihoterapija se takođe može opisati kao uspostavljanje homeostaze koz jedan odnos, ili učenje novih načina da se homeostaza uspostavi u odnosu klijent/terapeut, a zatim i u odnosu organizam sredina (klijent u polju svog života) u širem smislu.

U pripremi.

Učitaj još

Histerioničnost – Halucijancija – Hipohondrija

* u pripremi*

Histerioničnost

Histerioničnost se odnosi na potrebu za prenaglašenim, intenzivnim ponašanjem, teatralnim, dramskim nastupima. U psihopatologiji možemo govoriti o skali histerioničnosti, od nešto naglašenije histerionične crte ličnosti, do histerioničnog poremećaja ličnosti.

U GT, na histerioničnost gledamo kao i na druge “psihopatologije”, dakle kao na vrstu adaptacija koja ima svoj smisao, svoju svrhu i svoju dublju prirodu u zaštiti selfa. Konkretno histerioničnost se tumači kao potreba da dopremo do drugog koja je bazirana na isksustvu da je do drugih teško dopreti, da nas neće čuti, ugledati i uvažiti.

U pripremi.

Učitaj još

Horizontalnost odnosa

Horizontalnost odnosa, koncept je koji se vezuje za humanističke psihoterapijske paradigme. Suština je u tome da terapeut i klijent tretiraju jedan drugog kao ravnopravnog. Terapeut nije tu da savetuje ili intepretira klijenta, jer se na taj način stavlja u poziciju iznad. Kada savetujemo ili interpretiramo, mi šaljemo poruku: “Ja sam iznad tebe, ja znam više nego ti, vidim više, mogu više.” Humanistički terapeuti veruju da klijentima na ovaj način oduzimamo moć i da im uskraćujemo mogućnost da sami preuzmu odgovornost za sebe, odnosno ponašamo se prema njima zaštitnički i roditeljski. (…)

Horizontalnost odnosa

Horizontalnost odnosa, koncept je koji se vezuje za humanističke psihoterapijske paradigme. Suština je u tome da terapeut i klijent tretiraju jedan drugog kao ravnopravnog. Terapeut nije tu da savetuje ili intepretira klijenta, jer se na taj način stavlja u poziciju iznad. Kada savetujemo ili interpretiramo, mi šaljemo poruku: “Ja sam iznad tebe, ja znam više nego ti, vidim više, mogu više.” Humanistički terapeuti veruju da klijentima na ovaj način oduzimamo moć i da im uskraćujemo mogućnost da sami preuzmu odgovornost za sebe, odnosno ponašamo se prema njima zaštitnički i roditeljski. (…)

Comments are closed.