Psihoterapijsko slušanje
Među svim vrlinama splavara bila je jedna od najvećih: što je kao malo ko umeo da sluša svog sagovornika. Iako ne bi progovorio ni slova, sagovornik bi osetio da Vasudeva upija svaku njegovu reč, mirno, otvoreno, trudeći se da ne izgubi ni jednu, bez nestrpljenja, neželeći niti da hvali, niti da kudi, već samo da sluša. Sidarata je bio svestan kakva je sreća poveravati se takvom slušaocu, polagati sopstveni život, sopstvena traganja i pitanja u njegovo srce.
Herman Hese, Sidrata
U čuvenom delu Hermana Hesea, nemačkog nobelovca, Vasudeva, siromašni splavar, drugujući sa rekom naučio je da je čuje i vidi na poseban način, ušao je sa njom u duboki, prijateljski odnos, iznad svega naučio je da sluša otvorenog srca. Tihovanje u prirodi, osluškivanje sopstvenog bića, slušanje tišine, kiše, vetra, cvrkuta ptica često me podsete na ovu Vasudevinu veštinu. Jedna od najlepših stvari psihoterapijskog poziva je što me naprosto tera u hram prirode, kako bi dušu natopio mirom i kako bih sabrao misli i osećanja. Ti trenuci samoće u tišini, bez telefona i daleko od gradske vreve neophodni su u ovom svetu brzine i buke.
Umetnost slušanja, otvaranje srca za reči i ono što je iza reči, za osećanja ključna je veština jednog psihoterapeuta. Idealno bi bilo da psihoterapeut otvori svoju dušu za svoga sagovornika, kako bi čuo i video ono skriveno i otuđeno, davno zaboravljeno, zatrpano naslagama vremena, ali još uvek značajno i oblikujuće.
Već i sam otvoren razgovor o važnim temama sa nekim ko je prihvatajući i pažljiv slušalac za klijenta predstavlja dobrobit. Akt u kome delimo ono što inače nosimo zatvoreno u sebi, jer nema ko da nas čuje i razume, obično nam donosi osećaj značajnog olakšanja i prijatnosti, naročito ako je to učinjeno u vrlo sigurnim uslovima terapije i sa osobom koja nas vidi i zaista prepoznaje ono o čemu govorimo. Slušanje je lekovito.
Terapeut je, dakle, pre svega neko ko je tu da nas sasluša, čuje i razume na ljudski, saosećajan i topao način. Tako počinje da se gradi uzajamno poverenje, a klijent postaje svestan da je konačno u svom životu pronašao jednu sigurnu tačku oslonca.
Ipak, terapeut nije samo slušalac. Slušajući, on nam pomaže da uobličimo naše iskustvo u smislenu i razumljivu celinu, da sami razumemo i sagledamo sebe i svoj život na bolji i potpuniji način. Ponašanje nas samih, kao i drugih, time postaje shvatljivije, a naše životno iskustvo dobija red i smisao. Ovim učimo da i sami slušamo i na novi način poštujemo sebe, svoje potrebe, svoje psihičko biće, svoje telo, žubor svoga života, bliske osobe. Nekima od nas već je i to dovoljno za ozbiljan napredak.