Porodični odnosi od suštinskog su značaja za našu dobrobit. Naše psihičko biće u ogromnoj je meri pod uticajem polja koje zajedno kreiramo sa članovima naše porodice. Odnosi u porodici tesno su povezani sa psihičkim smetnjama njenih članova, iako to ponekad nije vidljivo i jasno na prvi pogled. Sva odgovornost obično je prebačena na jednog člana, tako da ostali ne vide na koji način kokreiraju problem. Članovima porodice često je veoma teško da definišu šta osećaju i da nađu načina da to podele sa drugima, pa su psihičke smetnje i simptomi način na koji reaguju na porodične odnose.

Stoga je u cilju prevazilaženja psihičkih teškoća korisno izvoditi terapijski rad sa čitavom porodicom. Terapija je tada mesto gde možemo slobodno da govorimo o svojim odnosima. Terapeut će nam pomoći da se izrazimo, a drugim članovima porodice će pomoći da nas razumeju.

Najzad, pomoći će nama da razumemo njih. Na ovaj način otkrivaju se skrivene porodične dinamike koje su u vezi sa problemima. Porodica uči kako da izađe iz patogenih dinamika, kako da rešava probleme, kako da se vodi konstruktivan razgovor, kako da kreira zdravu klimu, kako da svojim članovima da dovoljno prostora za nezavisnost i slobodnu inicijativu i kako da podrži svoje članove.