Dobro vece postovani,vec duze vreme se nalazim u fazi nezadovoljstva sa samim sobom,u kratkim crtama,studiram godinama ono sto mi se ne svidja,samo da bih udovoljio roditeljima,bez ikakve jasne zelje i vizije da cu se ja tim baviti.Proslo je 6 god,nisam pri kraju,mucim se od samog starta,ne sto sam nesposoban da ga zavrsim,nego sam u medjuvremenu,zapostavio mnogo toga primarnog,koje bi mi eventualno bio motivator,nemam devojku,pun sam gneva i besa,kako losiji od mene bolje prolaze.U nicemu ne nalazim smisao,mnogo toga me interesuje,al znam da bez jasnog cilja i zelje i elana,covek nista maximalno nece postici u zivotu.Upao sam u neku fazu zivotnog preispitivanja,ko sam,sta sam,ranije sam bio drustvena zver,harizmatican,spletom okolnosti izgubio sam maltene svo drustvo,doduse nikada nisam imao neka dublja prijateljstva,sve je to povrsno,zivim fakticki sam,sam funkcionisem,svestan sam da to ne vodi nicemu,hiperaktivan sam jako,,kad mi je dosadno odem u kladionicu i sve pare iz besa i hira izgubim.Kao da se svesno neki novi zivotni obrasci povezuju u meni sto je ne zelim.Plus sto se u zadnjih par godina preispitujem da li sam gej il ne,citav zivot sam jurio devojke,al nisam imao seksualno iskustvo do sada.Ne znam,upao sam u neku tesku zavrzlamu,da li mi se sve ovo desava zato godinama mozda nesvesno potiskujem svoju sexualnu orijentaciju?Da pojednostavim,nikada nisam osetio sexualnu privlacnost prema muskarcu,od nekada prejakog libida,spao sam na to,da me sex uopste ne zanima,da mi je dovoljna pornografija.Da li je normalno da s obzirom na moje god,imam 25, dase ovo desava?Imam strah,manjak samopouzdanja,dugo i predugo sam sam,davno sam se jako povukao u sebe,tako da me ono bas nesto sto odudara od sistema moze trgnuti i vinuti u nebesa…konkretno mislim na curu.Roditelji su mi patrijahalno vaspitani,majka vrlo osetljiva,s calom nikad nisam imao neki odnos,uvek je bio prek,neozbiljan,nije znao da pokaze emocije,niti da me gura napred,a trebao je,s obzirom na predispozicije.Tako da nikada nisam mogao sa njima nesto dublje i popricati,treba neko,ko ima sirinu duha,a ne neko ko sve gleda povrsinski.Osecam se kao ptica u kavezu,ne znam kojim putem krenuti,nmg da verujem da se meni ovo desava,zamolio bih vas ako ikako mozete da mi date neki konkretan odg,s obzirom sto nisam u finansijskoj mogucnosti trenutno da platim psihologa.Da mi date neke smernice,sta,kako,kako da se trgnem,da budem veseo a ne povazdan namrgodjen i besan,kako da vratim libido i sexualnu zelju,kako da znam za sta sam nadaren i cemu da se posvetim,da ne lutam,da ne budem propalica,a znam da mogu mnogo,mnogo vise,da ne,radio bih fizicke poslove i pomirio se sa sudbinom.Da znam ko sam,sta sam?

Unapred zahvalan na odgovoru i svako dobro 🙂