Postovani, nije mi jasno kako da prestanem da radim u korist svoje stete. Potpuno je ocigledno da bi za mene bilo bolje da prestanem da se prejedam. Potpuno ocigledno da bi bilo bolje da povedem malo vise racuna o svom izgledu, da pozavrsavam ovih nekoliko ispita sto mi je ostalo, da redovnije sredjujem sobu i tako dalje. Pa ipak i pored svih tih ociglednosti ja nista od toga ne radim. Bezbroj puta cu kao od danas ili sutra da krenem. Pa se to pretvori u prekosutra pa…i prodjose godine da nisam poceo nista. Sta je to, zasto to? Da li smo mi ljudi prokleti, udje li to neki demon koji nas ometa? Da li mrzim sebe toliko? Da li ce me nekim cudnim mehanizmom put ka poboljsanju zapravo dovesti do pogorsanja mog zivota? Nemam pojma. Svakave teorije imam samo da krenem napred to nemam.
Poštovani,
Na vaše pitanje “zašto” rekao bih da psiha ima svoje razloge i svoju logiku, od toga da je predati se lakše, preko toga da prejedanje “zapušava” rupu u duši, do toga da je ne povezivanje sa drugima velo sigurno, bezbedno, bezbolno.
Razloga može biti hiljadu i njihovo osvetljavanje kroz neku vrstu dubinske psihoterapije nije bez značaja za promenu.
S druge strane, kako i sami kažete, sve može završiti kao još jedna teorija i razlog da se ne pokrenete. Pitanje “kako se pokrenuti” opet, nosi vrednost od milion dolara i ja na njega nemam odgovor. Razumevanje sebe samo je jedan od faktora. Što se ostalog tiče, pitao bih vas zar baš ni u jednom trenutku ne osetite želju da se pokrenete, ne sutra i prekosutra neko odma. Ako takvi trenutci postoje, inzeresovalo bi me šta se tada desi. Da li i kako baš u tim trenutcima zaustavite sebe i sprečite da načinite jedan mali korak ka svom cilju?
Srdačno,
Nikola