asked 9 years ago
Postovani, imam decaka od 11 godinakoji ude u peti razred.Problem je u tome sto nauci lekciju,ali je posle pet dana ne zna kao da je nije ucio.Desavalo se i ranije,ali sam ja mislila da ga ne Zanima po zaboravi.Lekcije su bila krace pa smo cesce ponavljali.Sada kada je gradivo obimnije ne moguce je to ponavljanje. Zanima je u cemu je problem?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Nagazili ste mi na slabu tačku. Ja sam neko ko se dugi niz godina bavio prolemom prosvete u Srbiji, radio u školama i nastojao da napravim nešto drugačije, da kažem smisleno.
Zaboravljanje je sasvim prirodan proces, isto kao i učenje. Mozak se brani od informacija koje nisu važne za naš život, a koje su informacije važne a koje ne odlučuje se na osnovu toga koje se informacije ponovo i ponovo koriste.
Dečiji mozak je fleksibilan. Deca veoma brzo pamte i veoma brzo zaboravjaju. Da vaše dete ne bi zaboravilo neku informaciju iz neke lekcije od pre nedelju dana, bilo bi potrebno da ih barem svaki drugi dan upotrebi. Pošto ih ne koristi, mozak ih procenjuje kao nebitne (što one svakako i jesu) i potiskuje ih.
Dakle, ne bih rekao da je bilo šta problem sa vašim detetom. Problem je u našem sistemu obrazovanja koji ide protiv zakona prirode i kome cilj nije razvijanje veština i sposobnosti niti načina razmišljanja, usvajanja logike, kreativnosti i rešavanja problema niti sticanja za život potrebnih znanja, nego enciklopedijsko apsorbovanje stotina i stotina potpuno neupotrebljivih podataka, koje je, ustrebaju li nam, moguće za nekoliko trenutaka pronaći na Guglu.
Problem je u našoj konfluenciji sa zahtevima jednog takvog mamutskog sistema i u nedostatku kritičkog mišljenja, čemu nas taj sistem svakako ni malo ne uči, iako za život nema ničeg korisnijeg.
Zaštitimo našu decu od pogubnih posledica naopakog obrazovnog sistema naše zemlje, tako što ćemo sami imati hrabrost i kritičku distancu u odnosu na njegove sulude zahteve, razumevanje načina na koje funkcioniše naš mozak i priroda, i tako što ćemo deci stalno iznova objašnjavati da društvo uopšte nije savršeno, da ni činjenice ni ocene svakako nisu ni približno važne onoliko koliko to nastavnici misle, da su i nastavnici ljudi koji imaju svoje mane i ozbiljna ograničenja u funkcionalnom znanju, da je uprkos svemu u takvom sistemu moguće preživeti, da je ono što zaista jeste važno rad i napor koji deca ulažu, nastojanje da shvate stvari, da razumeju fenomene, da “uhvate” logiku, kao što je važna dobra volja nastavnika da ih nauče, makar način na koji to rade često nije dobar. Tako ćemo graditi osobe koje nisu slepi pripadnici stada, već osobe koje su podržane da razmišljaju i budu drugačije i svoje, jednom rečju osobe sposobne za život koje posle završenih fakulteta sa desetkama neće kukati kako nema posla, jer zapravo ništa praktično i nisu naučile da rade.
S poštovanjem,
Nikola