Poštovani,

Na osnovu vašeg posta se ne vidi izvor problema, ali…

Deca generalno lažu kada nemaju poverenja i kada se boje. To nije neuobičajeno ponašanje, pogotovo u ovim godinama, kada je dete u periodu velikih promena. Sada je potrebno fokusirati se na njegove sigurnosti. Dobra vest je da je ovo faza i kao svaka faza, uz adekvatnu negu i ona će proći.

Pogledajte uspehe i postignuća vašeg sina. On je odličan djak, trenira košarku; po vašim rečima, stičem utisak da je sasvim normalan mladi dečak, koji nema nekih većih problema, na primer sa društvom, školom, pa i gore alkoholom, itd. Razmislite o tome da ga više pohvala mogu podržati i pružiti mu više sigurnosti u njegov self. Razmislite o tome koliko posvećujete pažnje njegovim “dobrim” aspektima, a koliko ih podrazumevate. Da bi se naučio sigurnosti, dete treba da shvati da je pohvaljeno zbog onoga što čini (izuzevši laži) i da to čini dobro. Da obraćate pažnju i da ga volite, a ne podrazumevate.

Pokušajte sa njim da sklopite dogovor – Ukoliko vam kaže istinu, ma kakva god ona bila, posledica neće biti. Ukoliko vas laže, uslediće mu kazna. Na ovaj način ćete mu postaviti granice. Vaš dogovor mora biti autentičan, a ne manipulativan.

Srdačno,
Ognjen Vukotić

Prvo da Vam se zahvalim na odgovru,zaista je divno kad vidite da vas je neko ipostovao i odgovorio vam na pitanje…………………………………………………..Jeste upravu ste,sasvim je normalan decak,sad je u petom razredu i dosad je bio odlican djak,nema nekih problema u skoli,tako i sa drustvom.Sport mu relativno dobro ide i voli da se bavi sportom…jedina promena koju smo suprug i ja primetili kod njega je da je od pocetka skolske godine poceo jako puno da laze.Nikad nije slagao za ocene recimo,a bilo je svega.Mozda ste u pravu,mozda je zaista ovo neka faza u kojoj je poljuljano njegovo samopouzdanje i sigurnost.Jeste da ja i suprug dosta radimo,i cesto se desi da vise vremena provode sa bakom i dekom,ali ne znam da li njihov ” kako cemo,lako cemo” nacin vaspitanja moze toliko uticati da se dete na taj nacin promeni…..Suprug i ja,gledamo da se na najbezbolniji nacin pocne osamostaljivati,polako ga obavezujemo na neke osnovne stvari,trudimo se da ga razumemo i kad napravi gresku ili kad odbije da nas poslusa ” tj,napravi se da nije cuo”.Medjutim kad ga bitamo,zasto nije uradio,ili zasto je nesto pogresno uradio on laze i to se tako nastavlja….

Poštovana,

Možda bi bilo korisno da razmislite o tome koliko vaš sin zapravo svojim lažima pokušava da zaobiđe vaše granice i svoje obaveze; samim tim meditirajte malo nad idejom o reformi vaših granica. Razmislite kakva je njihova priroda i kako učestvujete u njihovoj (ne)efikasnosti, najzad pokušajte da ih preispitate. Voda uvek teče nizvodno. Zaobilaženjem granica vaš sin vas može i pozivati da se više ili drugačije uključite i radite na vašem odnosu, a da se to ne svede na puko prevacivanje odgovornosti na njega. Najzad i najvažnije, deca nas uvak pozivaju da radimo na sebi. Nastojtne da osvestite procese koji u u vezi sa mestom njegovog razvoja.

Srdačno,
Ognjen Vukotić

Puno vam hvala na razgovoru….Znaci mi to sto ste izdvojili vreme i porazgovarali sa mnom o ovome…..Poslusacu vas i preispitati obaveze koje smo mu nametnuli,ipak je on jos dete i razvoj i rast kod svakog ide svojim putem…..Puno vas pozdravljam,Ivana