Nema mi nikog kod kuce i krece ludilo. Zovem na telefone i niko se ne javlja. Jurim komsinicu ne zna gde su moji… Krece gusenje i osecaj koji ne prestaje, panika… nikad nisam dozivela kraj napada, traje satima, vec ga neko prekine.. Zasto ja? Volim zovotinje, pomazem koliko mogu, porukama bolesnima, humana sam bar malo, mozda sam sebicna kad su ljudi u pitanju, ali zivotinje bas volim.. Zasto me kazniste, Boze? Ne mogu da izadjem na ulicu, na jezero i livadu… Pa i ja sam zivo bice…Volim svez vazduh, muziku , cvrkut i zivot da udahnem.. Volim i ja da pokisnem. Kao ptica u kavezu osudjena da nikad ne rasiri krila i ne vidi svet koji joj je namenjen, to sam ja. Volim i ja more, ali se plasim autobusa, a nekim slucajem i da nadjem prvo mesto auta, plasim se tunela… Pa sto mi, Boze, promeniste zivot za 3 godine naopacke? NIkog nisam ubila, mozda nekom naudila nesvesno ali se uvek pokajem…Palim svece kome osetim da je potrebno, i mrtvim i uplasenima… Samo mi treba jedan odgovor, cime sam ovo zasluzila? Cime?? Sto sam rodjena? Pa nisam ja kriva! imam 22 godine, pusta mi mladost u krevetu! Bolje da san u onom udesu poginula nego sto sam ovde osudjena. Svaka moja suza bi trebala do nekog da stigne, a bilo oh je mnogo, sam znas, Boze. Nikog mi podario nisi ko me razume ili ko ce tu da bude, svi odu, pre ili kasnije, uglavnom po svojim potrebama, i opet ostajem sama. Hoce li ovo da prodje? Nekaaad? Hocu li da imam srecn dan? Ako ga planiras za mene, obavesti me nedelju dana pre, da ne dozivim panicni napad i od srece. Pa ja sam pesacila sto niko nije, 300 km sam prelazila sama, kako sam znala. spavala, jela, pila, udes prezivela kako sam umela. Svi mi govore da sam najveci laf i saljivdzija, sad placem koliko sam se smejala.. tako to ide, je l’? smeh pa plac.. pa dosta je ovoliko Boze… EVo od druge srednje, znaci 6-7 godina, ja ziva nisam… Pa da sam nekom oduzela zivot na najvecim mukama ne bi me ovo sledovalo.. Rak razjede, ubije te ili ode, a psiha… to je nesto cudesno, a meni je cudesno losa. Pa zar da jedem i umirem od straha? Pijem, pisem, hodam…sve u strahu… i prvo za sta se uhvatim je lek za smirenje, rivotril pored i pilule da me uspavaju… O dajte mi eutanaziju, kad ste je pruzili zivotinjama, dajte je i meni. i ja sam zivotinja, samo bolesna! Verovatno vam se cini da preterujem, ali bila sam glavna u drustvu i svuda, sad sam u zatvoru po sopstvenom nalogu, a to boli, ooo, boli pa rezee, mnogo duboko. Boze, postojis li? Verovala sam, sam znas, ali od ovoliko suza, vriska, jauka i boli pa bar jedan da si cuo? Okreni se ka menidaj mi blagoslov, ozdrvi me jer drugi ne moze. pNisam ovde da mi pomognete jer ne mozete. Upravo sam dozivela panicni napad i samo sam zelela da podelim negde gde ce ga mozda neko procitati. I.P.