asked 10 years ago Poštovani, imam problem. U krugu ljudi sa kojima se najviše družim, ja ili ćutim, jer razmišljam o drugim stvarima i ne mogu da skrenem pažnju na ono o čemu se priča, ili kažem nešto zbog čega se pojedini smeju jer sam odvalila glupost. Volim šalu i smeh, ali moje šale nisu nikome interesantne, ili je opet neka glupost zbog koje mi se smeju. Ne umem da prihvatim šalu na svoj račun, već je shvatam kao ismevanje. Šta više, u društvo je od skora upala i moja drugarica koja, za razliku od mene, ima smisao za humor i koja zna da podigne atmosferu i nasmeje sve prisutne, znala se s njima ili ne. To već počinje da mi smeta, verovatno zato što ja uporno pokušavam da budem zanimljiva, ali uzalud. Međutim, druśtvo je primetilo da se nešto čudno dešava sa mnom i pričali su sa mnom o tome, ali ja jednostavno ne znam razlog niti na koji način da to promenim. Ne znam šta da radim, već sam počela da se povlačim u sebe. Počela sam da se plašim da pričam. Molim Vas, pomozite mi. Unapred hvala. 🙂
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Ono što vi osećate se naziva socijalna anksiznost i vrlo je česta, pogotovo u 21. veku. Socijalna anksiznost je apsolutno rešiva, te već kroz dva meseca možete osećati kao potpuno nova osoba.
Moram da priznam da sam i sam vodio bitku sa ovim problemom, koji mi nije dao da budem 100% ja, autentična ličnost se krila, a zbog čega sam se osećao jako loše.
Veštine komunikacije se vežbaju, a samim tim i rastu, razvijaju se, vrlo slično kao i mišići u teretani. Kako ? Odgovor je sasvim jednostavan i nje vam potrebno ništa više od same volje za uspehom. Pričajte, komunicirajte, šalite se, itd. KONSTANTNO ! Svaki dan, kad god vidite da ste sami, na ulici, u pekari, u prodavnici, bilo gde, ne dozvolite da razmišljate, već pridjite prvoj osobi na koju naidjete i pričajte sa njom. To može biti mali razgovor, na primer u prodavnici pitate prodavca da vam opiše proizvod, date svoje mišljenje, pitate ga za mišljenje. To je razgovor koji može da potraje i 2 minuta, a da vama užasno znači. Iako ovakav pristup problemu, možda deluje veoma neobičan i čudan, verujte mi da je apsolutno delotvoran. Na ovaj način, vi gurate sebe iz svoje zone komfora. Zone u kojoj se osećate bezbedno, ali ne nužno i mirno ili lepo. Suočavate se sa onim što vam je najveći problem i forsirate ga da postane potpuni deo vas. Stalnom komunikacijom, rešićete se barijere i razmišljanja da li i šta da kažem sledeće.
Obratite pažnju i na to, da uvek imate u vidu da vas ne interesuje šta će drugi ljudi misliti o vama. Kada ovaj stav učvrstite u svoj svakodnevni život, osetićete veliko olakšanje. Ono što je vama smešno, biće i drugima smešno, ako ne bude tako, njihov je gubitak, jer ste se vi zabavili. Shvatite da ne možete zadovoljiti druge, ako ni vi sami niste zadovoljni. Bićete samo još više frustrirani, ljubomorni, nervozni i nećete prihvatati šale na sopstveni račun, a te šale su najbolje.
“Life is a state of mind…” Razmislite o ovome.
Puno pozdrava,
Ognjen