asked 9 years ago
Poštovani, imam 26 godina i mogu reći da sam do sada sam imao 3 ozbiljne veze. Kada kažem ozbiljne mislim na veze u periodu od godinu dana. Upravo je poslednja, nažalost, završila ali ja još nisam siguran u to da li je to ono stvarno što želim, iako sam ja bio taj koji je “otišao”. Poslednja, kao i prethodne bila je u početku nešto što se veerovatno kao i ostalima dešava kada se zaljube,navodila da se razmišlja o bitnim stvarima u životu, o budućnosti sa tom osobom. Svaka od njih je bila nešto što bi verovatno svaki muškarac želeo da ima uz sebe za celi život,toliko ljubavi su mi pružile i toliko smo srećnog vremena provodili zajedno. Za poslednju devojku tražim razlog danima zbog kojeg ona na kraju nije TA(ona prava). Sve što sam ikada želeo u životu imao sam u njoj, ali postao sam hladan, svaki put mi se desilo da nakon određenog perioda hladim se i zanemarujem. Odavno se bojim da se to neće promeniti ma koliko god puta se ja zaljubio, da će se sa svakom na kraju isto desiti. Kakav problem je moguć da postoji u meni? Gledam ostale ljude i parove kako ulaze u brakove i mlađi i čak ako nisu imali više veza i pitam se da li razmišljaju i da li možda na osnovu “manjka iskustva” i ne pomišljaju da im se to može desiti. Mislim nekad da nisam spreman na ozbiljno vezivanje iako bih prvih par mjeseci uvek bio ubeđen da je ona prava, a svestan sam da je to zaljubljenost klasična ali bojim se da se neće nikada razviti u nešto više. I kažem sebi ako nisam mogao voleti “savršenu” devojku, koga ću moći?!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovani,
Naša vezivanja umaju duboku ukorenjenost i bazirana su na prvim vezama sa nama bitnim osobama. Ljubav prema drugima možda je, u nama krucijalnim godinama razvoja emocionalne vezanosti, bila odbacivana, ne ugledana, rezervisana, itd; što dovodi do stvaranja šema po kojima posmatramo ljubav.
Ljubav, nema šemu, to je važno shvatiti. Ljubav nema strukturu, nema ravan tok i nema cilj. Ona je burna reka, sa svojim usponima i padovima, ona je rizik, ona je bol, sreća, tuga, radost, bes, izgubljenost, očaj, uspeh. Ona je misterija. Da bismo voleli moramo se i žrtvovati, tj. moramo dati naš ponos i našu dušu drugim osobama, na čuvanje, koliko dugo, to nikada ne možemo znati.
Dolaze nam klijenti koji se i posle 20 godina srećnog braka, probude pitajući se: “Kako bi bilo da sam izabrao/izabrala drugog?”. Sigurnosti u ljubavi nema, ali ima vere i želje da verujemo. Zato zapitajte se, kako bi vam bilo da verujete i pored svega da osoba pored vas jeste TA?
Iz vašeg posta mi se čini da vi razumete razliku između ljubavi i zaljubljenosti, koja je ogromna. Mnogi je ne vide i zbog toga pate kada zaljubljenost utihne. Ali postavite sebi pitanje, da li vi osećate razliku između ljubavi i zaljubljenosti? Da li ste spremni da se predate ljubavi i kada zaljubljenost prođe? Kako vas vaš strah sprečava da se prepustite nepoznatom? Šta biste učinili ako biste ostali u vezi iako ne osećate zaljubljenost?
Ljudi su nesavršena bića, zaljubljenost maskira nesavršenosti, ali ljubav ih itekako demaskira i tada nastupa period svađa, nerazumevanja, ponovnog nalaženja. To je trenutak kada se ukorenjuje prava ljubav, onda kada uspemo da pređemo i preko samog sebe i preko mana drugih, zarad toga da budemo zajedno u tom nesavršenstvu.
Srdačno,
Ognjen Vukotić