Cerka mi ima 25 godina , zavrsila je master studije kao odlican student. Medjutim, vec duze vreme je povucena, ne izlazi, ni sa kim se ne druzi. Pocela je da radi ali je posle 2 meseca raskinula ugovor jer nije mogla da izdrzi psihicki pritisak. Veoma je nervozna i napeta . Suprug i ja ne znamo kako da joj pridjemo jer je potpuno nepristupacna za razgovor. Inace, sve je pocela zbog neostvarene ljubavi. Potrebna joj je strucna pomoc ali ona to odbija. Suprug i ja smo veoma zabrinuti jer ne znamo sta nam je ciniti.
Poštovana,
Možda je vaša ćerka u godinama kada želi da sama rešava svoje probleme i kada je s vaše strane jedino moguće da ponudite svoju pomoć i, ako je odbije, što je njeno suvereno pravo, zatražite da sama postavi rok kada će početi da ostavlja deo novca za kućne potrebe ili se odseliti.
Drugi način da joj pomognete je da tražite način da pomognete sebi u smislu usmerenosti na njen život i prenošenja pažnje na svoj. Zabeinutost koju osećate za nju je peirodna, ali to je vaš a ne njen problem, pa ćete ga stoga morati rešavati vi a ne ona.
Ova vrsta procesa dovođenja atvari na svoje mesto verovatno se tiče vaših najdubljih tema i moguće je da i njoj može pomoći da u većoj meri preuzme odgovornost za svoj život. Ideja se sastoji u tome da joj u tom pravcu možete pomoći tako što ćete vi nastojati u učinite ono što od nje očekujete, a to je da preumete odgovornost ta svoj život, svoju brigu, svoje probleme, a ne za njene.
Verujem da ovo što sam napisao zvuči surovo i strašno. Ali isto što važi za vašu ćerku možda važi i za vas. Rast boli i tera nas da se suočimo sa svojim najvećim strahovima, da nađemo načina za onaj pokret koji je najteži.
Mnogo roditelja mi kaže da njihova odrasla deca ne žele na terapiju, ne žele pomoć koja im je potrebna. Moj odgovor je uvek isti. Ako, on/ona ne želi pomić, uzmite je vi. Ako on/ona ne želi na terapiju, idite vi. Malo ko me posluša, ali oni koji to učine obično se iznenade koliko njihovo okretanje sebi pomogne njihovim sinovima/kćerima.
Srdačno,
Nikola