asked 8 years ago Pozdrav!
Moj problem je sljedeći.. Imam 17 god i već 3 godine volim jednog čovjeka..na žalost oženjenog. Znamo se i često se srećemo,zbog njegovog radnog mjesta i uvijek nešto priča sa mnom…
Jednom prilikom sam saznala njegov broj i zvala sam ga. Tako smo se čuli neko vrijeme..no,to je trajalo jako kratko. Nazivao me “virtualnom ljubavnicom” i stalno me nagovarao da mu kažem tko sam i da se nađemo..ali nisam smjela..
U tim razgovorima mu nikada nisam otkrila tko sam.
Ti razgovori su prestali prije 2 godine. (Pričali smo kada sam bila 1. razred..a sada sam 3.)
I te 3 godine ja njega stalno sanjam..ti snovi su u početku bili baš česti..sanjala sam ga skoro svaku noć kako mu priznajem da sam ja ta koja ga zvala..i u snu je sve bilo lijepo. No, iako lijepi, ti snovi su me u početku mučili. Sada su malo rijeđi..ali i dalje ga sanjam.
I dalje pričamo svaki put kada se vidimo..a on još ne zna tko sam ustvari.
I mnogo puta sam razmišljala “Što bi bilo kada bi mu priznala sve?”
Ali sama pomisao na to stvara u meni neki osjećaj straha.
Previše ga volim i bojim se priznati mu to da me ne bi zamrzio,da ne bi više pričao sa mnom..
Ne znam što da radim..ali stvarno ne znam do kada ću moći ovako..toliko ga voljeti,kao što nikada nisam nikoga,a on ne smije saznati. Ubija me to..
Što vi mislite..bi li mu trebala priznati sve? Suočiti se s tim..ili zauvijek šutjeti?
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo,
Koncept “zabranjene ljubavi” uvek je pravio plodno tlo za razne umetnike, od pesama pa sve do knjiga, filmova, skulptura, zabranjena ljubav prožima se i kroz našu istoriju i razbuktava našu maštu i skrivene strasti.
Zašto je to tako?
Pa ja volim da mislim da je zbog toga, jer nam zabranjena ljubav, ma koliko bila ograničena u ovom svetu, ipak daje ogromnu slobodu da želimo, da maštamo, da se nadamo – zabravo daje nam slobodu da volimo u jednom našem isto toliko bitnom svetu; svetu duše. Na ovaj način mi ipak pronalazimo način da se nahranimo ljubavlju čak i kroz tu bol što je ta ljubav zapravo nemoguća.
Važno je znati, da se ona neće promeniti, ostaće zabranjena i nemoguća, pa čak iako se akteri ovakvih ljubavnih priča spoje. To zvuči čudno, možeš se pitati: “Zar ne bi tada ljubav mogla da cveta i da bude nešto najlepše što se može doživeti?”. Ali vidiš, tada na scenu nastupa realnost, koja je sasvim drugačija. Ona je bolnija, ona ne ostavlja prostor da se nadamo, ona je izričita i konkretna. Tada nastupa i odgovornost, odgovornost koju imamo prema ljudima sa kojima smo se obavezali, odgovornost koju bi možda on mogao zbog tebe prekršiti, a tada bi i ti morala da nosiš taj teret na svojoj duši. Sve to onda više nije ona ista ljubav. Sve to nas onda više našu dušu ne hrani.
Ti si mlada i sasvim je normalno da se u tim godinama “zaljubiš” u starije, da idealizuješ, da tražiš model prema kojem ćeš se učiti realnoj ljubavi – a to je takvo znanje koje će ti pomoći u daljem životu; to je znanje o tome da ne možemo imati svakoga na ovom svetu, da su jednostavno neke veze sasvim neizbežno zabranjene i da je normalan tok života da budemo ponekad i odbijeni. Zato, ukoliko želiš ti mu to i možeš priznati, ali razmisli o tome da prvo priznaš nekim bližim osobama. Znaj da posledice postoje tvog otvaranja svakako postoje i da iz njih možeš uvek naučiti. Samo budi obazriva i svesna koliko duboko zalaziš u neke odnose.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Hvala vam puno.
Dosta ljudi zna za tu moju ljubav prema njemu.. Svi znaju, osim njega. Pa stvarno ne znam što da radim..