asked 9 years ago Zdravo,
Imam 17 godina i volim oženjenog čovjeka već jako dugo,ali on to ne zna. Često se srećemo,ali on me poznaje samo kao prolaznicu.
Kad sam krenula u srednju školu,zaljubila sam se u njega,ali sad je prešlo u veliku ljubav. Znam da ne smijem,ali previše ga volim..i koliko god ga pokušavala zaboraviti,ne ide. Jedno vrijeme sam ga zvala na mobitel i pričali smo nekih 2-3 mj..i ni tada nije znao tko sam..nisam mu otkrila identitet,iako me svaki put pitao tko sam,želio je da se upoznamo. No,to je sve završilo davno i nikada nije saznao tko sam. Kako se često srećemo,zbog njegovog radnog mjesta, svaki put me pozdravi. Nekada malo i priča sa mnom,ali ja se u tom trenutku toliko tresem.. U isto vrijeme sam presretna i strah me..da ne bi shvatio da sam ja ta koja ga zvala.
Svaku noć mislim na njega i ponekad zbog tih misli ne mogu spavati.
U zadnje vrijeme me toliko misli ubijaju,da ludim potpuno. I više nisam psihički stabilna kao prije..sve me ovo ubija.
Razmišljam da mu priznam svoje osjećaje..jer nikada nikoga nisam ovoliko voljela..niti ću ikada više,sigurno.
Ali ne znam kako da to uradim jer imam toliku tremu samo kad sam u njegovoj blizini. A najviše se bojim posljedica..Što će biti kada mu priznam sve,možda će mi reći da sam dijete za njega,možda će me mrziti..sve to tako zamišljam u svojoj glavi i sve me to ubija.
Toliko se bojim toga.
A tako bi mu htjela sve priznati..
I više nemam ni toliko volje za životom..luda sam potpuno zbog njega.
Zanima me vaše mišljenje.
Da mu priznam sve ili da zauvijek šutim..iako ne znam dokle ću moći..?
Pozdrav!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Ljubav je mistična, nekada je tužna, nekada je zabranjena, ali na kraju se uvek svodi na to da je to ljubav. Tuga, bol, patnja, zabrana, stid, sve su to njeni sastavni delovi, koji iako naizgled zvuče loše, zapravo za nas mogu biti veoma hranljivi.
Ti si učinila nešto vrlo hranljivo za svoju dušu, a to je da si prihvatila realnost svoje sitaucije i nazvala je zabranjenom. To je vrlo zrelo od tebe. Ali kako je ljubav tako bezgranična i široka, mi se ne moramo pomiriti sa jednom realnošću, mi sebi možemo da dozvolimo da maštamo i da na taj način nahranimo sebe. Zabranjena možda u sada i ovde, tvoja interesantna priča može nastaviti da bude deo tebe, a onda će vremenom kako budeš sazrevala polako njen intenzitet nestajati, sve dok se ne pretvori u samo drago sećanje. To je u redu.
Da li priznati ili ne, to je na tebi da odlučiš. Važno je tada da osetiš koliko si ti spremna da istrpiš i koliko si spremna da se otvoriš. Nekada, iako to deluje kao najbolji način za skidanje tereta, to može da nam donese više nego što mi možemo da nosimo. Možda bi mogla da razmisliš o razgovoru sa sebi bliskim ljudima, prijateljima, roditeljima i da na taj način omogućiš svojoj duši da sa sebe skine pritisak ćutanja.
Kao i svaka ljubav i ta “zabranjena” je na svoj način lepa i zauvek će biti deo tebe.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Hvala vam na odgovoru..pričala sam već s prijateljicama o tome..i pričam stalno,ali jedna kaže da mu priznam svoje osjećaje,druga kaže ne..A nemam više s kim pričati o toj temi..tako da ne znam šta da radim.