da li je moguce voljeti osobu a da ne znam zasto
to pitanje dosta dugo sebi postavljam ali nikako da dodem do odogovara
hvala
Ja nisam psihoterapeut, ali takodje sam BILA zaljubljena u jednog momka, volela sam ga svim srcem, a nisam imala pojma zasto, a 1000 puta me je povredjivao, a ja sam ga posle toga jos jace volela-cudno, znam! ali sta je tu je, skontala sam kakav je i sve je to proslo…mada jos uvek male simpatije osecam prema njemu, mada nista bitno..ali kazem ti, nisam znala razlog, jednostavno, vezes se tako za nekoga a nemas pojma zbog cega…cudno jeste…
Ćao!
Zanimljivo pitanje, a odgovor na njega je još zanimljiviji, jer verovatno o ljubavi nisi razmišljala na ovaj način.
Verovatno znaš da životinje, uzmimo za primer primate, jer smo od njih i nastali, komuniciraju jezikom tela. Govor tela se sastoji iz ogromnog broja različitih pokreta, koji nam svakog trenutka govore da li je neko samopouzdan, vredan, željan pažnje, depresivan, besan, zbunjen. To primati i životinje vide na svesnom nivou.
Medjutim mi smo “prepametni” ljudi, koji su vremenom evoulirali i uspeli od sebe da napravimo uzvišena bića, vrednija i bolja od životinja. Naravno, sarkastičan sam. Gori smo od njih, ali to je druga priča. Elem, mi smo naše animalne strane podosta potisnuli, ali ne i izbrisali. Sve što osete naši rodjaci primati, osećamo i mi, ali na totalno nesvesnom nivou.
Prilikom upoznavanja sa osobom suprotnog pola, potencijalnog seksualnog partnera, naša tela ispuštaju feromone – specifične mirise, koji se razlikuju u svakom od nas, kao i otisci prstiju. Svako ima svoje posebene feromone koji se nekome dopadnu a nekome ne. Feromoni u nama pobudjuju odredjene hemisjske reakcije, koje mi nazivamo dopadanjem, svidjanjem, zaljubljenošću, a da uopšte nemamo ni pojma zašto.
Ovo je poprilično uprošćena vezija cele te priče, ali je čisto tu da ti da ideju. Možeš dalje istraživati ako te zanima.
Srdačno,
Ognjen
Poštovana,
Svakako. Pored slične anatomije i ponašanja, kao odličnih dokaza, postoje i DNK istraživanja, koja pokazuju da je genetička razlika izmedju ljudi i primata (specifično šimpanzi i bonobo čovekolikih majmuna) samo 1,2%. To je skoro 99% istih gena, što je, po meni, a i mnogim naučnicima, sasvim dovoljan dokaz da su ljudi i primati u srodstvu.
Pogledaj odličnu emisiju Nacionalne geografije “Going Ape”, koja se upravo bavi uporedjivanjem ponašanja modernog čoveka sa ponašanjem šimpanzi i bonobo majmuna.
Srdačno,
Ognjen