Postovani,pisem ovo u nadi da me bar razumijete i stvari nisu toliko bezveze koliko mozda izgledaju. Dakle volim jednog tipa s kojim se dopisujem preko dr. mreza vise od 2 godine. Zavoljeli smo se i postali “bliski” iako se nikada nismo vidjeli. Medjutim,stvari su se promjenile i mene nije bilo 4 mjeseca sa njim,prekinuli smo kontakt tj. nismo se culi,ja sam otisla jer je dosta puta bilo nesuglasica izmedju nas,svadjali bismo se jer smo se voljeli,a daleko smo i jer se toliko dugo cujemo,a nema nacina da se uzivo upoznamo. Takodjer,ja sam se u tom periodu kada nisam bila sa njim preselila,popustila u skoli(inace sam bila 3. srednje),sve mi se skupilo i nisam mogla biti za njega tu tih par mjeseci,a znam da me volio,jer inace za svo to vrijeme on nije nikada bio u vezi,bio mi je vjeran i znam da je to cista istina. Ali,kada sam se vratila i kada smo se ponovo culi nakon duzeg vremena,on nije znao konkretan razlog zbog kog sam otisla,takodjer posvadjali smo se tu zadnju vecer i mislio je da je to jedini razlog zbog kog me zapravo nije bilo. Ali,presljenje je uticalo na mene,zato me nije bilo i nisam mu mogla to reci,sve do nedavno kad sam mu priznala pravi razlog i kad sam saznala da je u vezi po prvi put. Tada je poceo pricati kako sam emotivno nestabilna,kako sam mu trebala reci,i slicna vrijedjanja.. On jednostavno nije mogao zaboraviti te dane provedene bez mene,bio je ljut cesto,i sad mi to ne zaboravlja,nece nikad,ali opet se dopisujemo i dalje iako je u vezi,kao smatra me prijateljicom,a i dalje mi izjavljuje ljubav. Ne znam sta da radim,padam u tesku depresiju zbog svega toga,krijem emocije i skupljam ih u sebi,bjesnim i krivim sebe za sve. Ne znam na cemu smo iako cesto razgovaramo kao prije,ne znam da li sam ja tu višak,šta konkretno osjeća prema meni,to nesaznanje i nagadjanje me strasno boli da vam ne mogu opisati. Inace njemu je 23 god dok je u vezi sa curicom od 14 godina,nerealno je ali imam pitanje Sta vi mislite ima li ista od te veze jer je rekao da je usao u nju samo zbog toga jer mu je to falilo,jer nikada nije bio u vezi i jer sam i ja jednim dijelom zasluzna za sve to,dok i dalje mene ceka da se vidimo. Kako da se smirim i obuzdam emocije? Konkretno,sta vi mislite o citavoj ovoj situaciji? Oprostite sto sam ovoliko napisala,mozda sam nabacala sve i zbunila vas,ali jednostavno lakse mi je kada nekome sve ovo priznam. Nadam se vasem iskrenom odgovoru. Inace ja imam 18 god. Unaprijed hvala!
Poštovana,
Veze na daljinu neretko odlikuju veoma komplikovani procesi koji se mešaju u istrajnost i održavanje takvih veza, a još biva teže ukoliko se dve osobe zapravo nikada nisu ni srele. Veze na daljinu uspevaju u većem broju kod onih ljudi koji su duže vreme sa svojim partnerom ili koje vezuje zajednička imovina, potomstvo, itd. Ljudima je veoma važan pravi kontakt da bi se autentično susreli i upoznali.
Dalje, pozvao bih Vas da razmislite o Vašem konceptu ljubavi. Kada kažemo da autentično volimo nekoga, podrazumevamo da ga poznajemo dobro i da maske koje mi kao ljude stavljamo između nas ne postoje ili smo bar sa njima upoznati. Razmislite koliko Vi zaista poznajete ovu osobu, a koliko je ljubav koju osećate platonska i projektivna, pod čime podrazumevam da razmislite o tome koje to osobine volite kod njega? Kao i to kako znate da on zaista ima te osobine? Da li su one produkt Vaše želje, mašte i fantazije?
Takođe Vi ste mladi, tek na početku istraživanja i upoznavanja sebe, kao i drugih.
Srdačno,
Ognjen Vukotić