Postovani,
imam 32 god.moj problem je jako vezivanje za ljude sa kojima budem u vezi i prezivljavanje raskida.Tacnije, prvi momak sa kojim sam bila u vezi 5 god i prekidala par puta prezivela sam raskid tako sto sam ubrzo nasla drugog i mislila to je to,bili zajedno 7 godina dobili dete i razisli se kad je dete imalo 14 meseci.To sam izgurala ne znam ni sama kako obzirom da mi je ubrzo nakon toga i otac umro. Bila sam sama sa svim tim zivotnim okolnostima 1,5 god i onda sam upoznala coveka starijeg 10 god.Moja naivnost me uvek ubedi da ne gresim i da su ti ljudi ozbiljni,stabilni i normalni a ispostavi se da nisu.U toj vezi od 3 meseca nista nije bilo kako treba,mnogo sam patila i prekidala je ali bi me doticni ubedjivao u suprotno.Ja i sad ne mogu da se pomirim sa cinjenicom da naidjem na pogresne ljude,da im svima poverujem i da uprkos svemu uvek trazim gresku u sebi.Samopuzdanje mi je uvek falilo iako imam sve uslove da bude drugacije: lep izged,posao,fakultet,kucu,kola,dete,podrsku bliznjih…ne mogu da nadjem razlog za srecu bez te druge polovine u vidu ljubavne veze i podrske i treba mi pomoc,kako da naucim da volim sebe,da cekam da naidje onaj pravi.Prosto sada vec imam strah da bilo koga upoznam jer sve sto sam zelela je normalna porodica,a ja sam to izgubila kriveci sebe iako sam svesna da su i ti ljudi sa kojima sam bila daleko od idealnog,spram mene cak nista,a ja sam bila ta koja je nekom dizala ego.Placem danima jer sam ponovo povredjena misleci da neko u 43 god ima ozbiljnost,a dobila sam sustu suprotnost uz kritiku da sam ja navalentna,a nisam imala ni trunku postovanja,verujte. Kako da dovedem svoj zivot u normalu?Pomozite… hvala unapred