Pozdrav. Zanima me sta mi se desava i sta da radim. u vezi sam s deckom godinu i dva meseca i super nam je, stalno smo zajedno uvek se vidjamo i svuda idemo. Jedno vece mi je opalo raspolozenje dok sam gledala u njega i pitala sam se sta ako on nije za mene sta ako ga ne volim. To vece i naredni dan sam se osecala nekako nesigurno i neprirodno kad sam s njim. Da li je u pitanju neka zasicenost ili sta? Brinem se sta ce biti da li cemo ostati zajedno, ne bih volela da raskinemo, toga se plasim. Ne znam sta mi se desava, da li je PMS mozda ili ne.
Poštovana,
Preispitivanje jeste nužan proces svega u životu, a kada je ljubav u pitanju, može igrati jednu veoma jaku ulogu. Preipsitujemo se oko najsitnijih stvari, pa kako će onda jedna velika i vredna stvar, kao što je odnos sa bitnom osobom, biti izostavljena?
Svhatam da se bojite, to je u redu, jer se možda po prvi put susrećete sa jednim egzistencijalističkim demonom – onim koji nam pokazuje da možda zaslužujemo bolje, da možda možemo više. On jeste neizostavni deo života, a to da li je samim tim i u pravu, može biti tema jedne višegodišnje rasprave. Šta ako se prepustimo sa onime što jeste? Šta ako znamo da se možda tamo negde, nekada i krije veća ljubav, ali i ovoj damo šansu da bude i sačuvamo je od već unapred donetih zaključaka. Prekrijemo je pokrivačem da ne vidi naša očekivanja i pustimo da bude onakva kakva jeste. Ako se i tada čini bolnom i nemogućom, onda ona to možda zapravo i jeste, a na kraju ni nema ničeg lošeg; u tome da spakujemo svoje duševne kofere i upustimo se u nova tražnja.
Šta je život drugo do jednog beskonačnog traženja i odlaženja, dok ne naučimo da je bezbedno pusiti svoje korenje i dati sebe na svakoj stanici na kojoj stanemo, znajući da time ispunjavamo i sebe, ali i druge – pa makar to ispunjenje na kraju bilo i bolno.
Srdačno,
Ognjen Vukotić