Vaš mišljenje i savet 2016-09-13T07:22:43+00:00
asked 5 years ago

Vaš savet i mišljenje
Kao i sve majke radovala sam se polasku u školu moga deteta, vaspitala sam je da bude dobro dete i poštuje učitejicu i svoje vršnjake. Nikad nije udarila drugo dete i veoma je druželjubiva ali želim da izađu na videlo neke stvari koje se dešavaju roditeljima iza leđa i da roditelji povedu računa o zdravlju i nasilju nad njihovom decom. Upisala sam dete u OŠ Veljko Dugošević, sva srećna  ona i mi krenuli smo na put njenog odrastanja . Prvi dan proveden u školici jedva smo dočekali da je vidimo i pitamo kako je bilo upoznavanje drugara u školici, odgovor je bio da ih učiteljica nije ni upoznala. Pomislia sam da je to mozda prvi dan, roditeljima nisu dozvolili da ih vode do učionice . Tu noć je padala kiša kao iz kabla , drugi dan sam je odvela i došla kući i shvatia da joj nisam spremila omiljeni jogurt. Odem na veliki odmor i zateknem mališane kako sede na mokrim stepenicam do ulice i drže svoje užine na betonu po kojem se hoda i ulazi u dvorište škole pogledam sa neverecimo gde deca sede i jedu i shvatim da nema ni jedne učiteljice. Pitam svoje dete – ljubavi, pa mi nikada ne sedimo na betonu a tek mokrom a ona mi kaže da je učiteljica to rekla. Odem do učiteljice i objasnim joj da su to mala deca i devojčice da su one osetljive na upalu jajnika a ona mi kaže – Pa vi ste trebali to da ih naučite, kažem joj da sam ja naučila ali da je njima rekla učiteljica da sednu i dobijem odgovor : Ah, da bilo je lepo i sunčano vreme u petak . Pa zar je bitno da li je sunčano i kišno učiteljice , da li mi jedemo po stepenicama zgrade u vreme ručka, tu se hoda, pljuje , i sve sa ulice prolazi .
Devojčica mi dolazi i žali se da je jedan dečak udarao bokserom u glavu , sačekam jutro i prenesem to učiteljici koja je videla tog dečaka kada je to uradio i kažem da želim da mi se da njegovo ime i ime njegovih roditelja , našta dobijem odgovor da ne može . Ok,  povedem svoje dete do učionice, zateknem dečačića koji plače zapetljan u jaknicu i moli me – Teto , pomozite mi, malom slatkišu odmah priskočim u pomoć i shvatim dasu prepušteni sami sebi i nema ni jedne učiteljice. Otvaraju se vrata učionice i dve male princezice se pojavljuju i mašu mojoj devojčici pozivajući je – uđi, uđi . Iza njihovih leđa se pojavljuje krupan dečak sa podignutom flašom vode od 0.5 l i udaraih svom snagom po glavi vičući na njih. Stajem u odbranu dece i ako ih ne poznajem i sprečavam daljnje maltretiranje, silazim dole do učiteljice i obaveštavam je o nasilju nad decom. Kada mi je dete došlo kući pitala sam je da li je učiteljica upozorila dečaka, rekla mi je da nije i da je on nastavio da maltretira ali nju ne. Suprug je otišao i tražio od učiteljice da obavesti roditelje devojčica koje su udarane u glavu i pitao je da li je upozorila dečaka da ne sme tući devojčice . Učiteljica je odgovorila da nije jer ona procenjuje da nije bilo potrebe , braneći te devojčice shvatila sam da kriju nasilje u školi. Obratila sam se psihologu, pedagogu i direktoru škole,

Pokušavaju sve da zataškaju, roditelji tih devojčica još ne znaju koje traume su zadobila njihova deca, nisam stigla da upoznam decu i roditelje. Zato i jeste zabrana da vi dovodite decu do učionice da ne bi videli to što sam ja videla. Zato nam deca i dolaze iz škole nervozni i ne vole školu. Meni su pokušali da zaplaše s tim kako nisam smela da idem gore i kako nisam smela da se obratim dečaka i da mogu da me prijave . Na moj odgovor da po Ustavu RS imam pravo nadzora nad mojim detetom i da je moja dužnost kao građanina da sprečim, zaustavi i prijavim nasilje pa se ne bojim niti jedne njihove prijave . Nasilnici se ne rađaju upravo ovakvo zataškavanje ih pravi i daje im krila da manje, mirnije udaraju flašama po glavi a škola krije , pitam se šta je sledeće posle flaše- nož. Molim roditelje prvaka da dobro otvore oči i vrše nadzor na  svojom decom . Ako je škola dopustila taku vrstu nasilja među prvacima mi kao roditelji ne smemo da zatvaramo oči.Našu decu nismo poslali u školu da ih zlostavljaju i zapostave, naše prvačiće nismo poslali da sede po ulici i jedu, našu decu smo poslali da uče i budu ljudi a ne da nam deca plaču i zaborave na dečiji osmeh.
Pozdrav za sve majke prvaka i ostalih osnovaca

)

1 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 5 years ago

Poštovana,

Moj osnovni utisak koji sam, čitajući vaš post imao bio je da ne razumem u kom pravcu biste želeli savet i mišljenje. Ovo je blog koji se temelji na filozofiji ličnog rasta i razvoja koja za svoju osnovu ima podizanje svesnosti o sebi i svojim, procesima. Vrlo sam malo, gotovo neznatno iz vašeg posta saznao o vašim procesima, vašoj refleksiji, o ličnim temama koje situaciju koju ste opisivali pokreće.

Stoga vas pozivam da pokušate svoj pogled preusmeriti na sebe. Kako se Vi osećate u celoj ovoj situaciji i na koji način je ona za vas izazovna? Koje očvrsle mehanizme u vama frustira, čemu vas uči, koje unutrašnje izazove pred vas stavlja, kako bi ste je doveli u vezu i kakvog smisla ima u odnosu na vašu prirodu, vaš temperament, vaš karakter, vaše vrline i vaše mane?

Svestan sam da su ovo velika pitanja kao što tema naše dece i njihovog prepuštanja svetu i njegovim tamnim i prljavim stranama kreiraju u nama mnogo strahova i pozivaju nas na veliki i celoživotni rast. Ipak i mali, zapravo jedini mogući koraci u tom pravcu su, duboko verujem, više nego dragoceni za put našeg ucelovljenja i spiritualnog razvoja.

S poštovanjem,
Nikola

)