Raskinula sam sa dečkom koji me užasno voli.
Nismo iz istog grada, retko smo se viđali,ja ga nisam toliko volela, tačnije ne volim ga, i to su bili razlozi zbog kojih sam morala da raskinem,jer sam bila očajna i nesrećna.Ogroman kamen mi je svaki dan stajao na srcu. Poslednjih dana izbegavala sam i da mu šaljem poruke, da ga zovem i da se javljam na telefon jer nisam mogla da podnesem njegove reči,njegov osmeh,sreću, osećala sam se zarobljeno, vristala sam u sebi,besno sam stiskala slušalicu,stezala zube i plakala svaki put kad pričam preko telefona sa njim trudeći se da on to ne primeti.Bila sam očajna jer on, zaslepljen ljubavlju prema meni, nije uviđao da ja nisam srećna. Ali ne mogu da ga krivim jer sam ga lagala, sve vreme naše veze, da ga volim, da ćemo zauvek biti zajedno, svaki njegov predlog sam odobravala, pričali smo i o svadbi, on je tako ispunjeno i ushicenoo pričao o tome, a ja sam GLUMILA oduševljenje. Nije mogao da pretpostavi da ga ne volim, jer sam tvrdila suprotno. Zašto? Zato što sam odaaaavno planirala da raskinem sa njim i nisam bila voljna da se raspravljam sa njim i protivrecim mu..
Problem je što je trebalo da dođe, da doputuje kod mene, a ja sam mu dva dana pre toga POSLALA PORUKU da raskidamo. Koliko bedno od mene!Nisam ga čak ni nazvala, poslala sam poruku. Danas me je izvredjao, pitao je da li je posle svega to zaslužio,posle mi se izvinjavao, molio me da ponovo pokušamo,dao mi je jos jednu šansu koju nikad nisam ni tražila,vredjao me je, pa preklinjao. Užasno je povređen, bespomoćan,beznadezan.. Govori da mu je život uništen.
Ja se osećam kao “smeće” Uporno govorim sebi i pitam sebe “Da li treba da uništavam svoj život i budem sa osobom koju ne volim samo da toj osobi ne bih unistila život, i da bi ona bila srecna”
Svesna sam da sam pogrešila što sam poslala poruku, umesto da sam sačekala i to mu sve uživo rekla, svesna sam da sam ga pogrešila što sam ga lagala kao bezosecajni psihopata, svesna sam da sam mu unistila život jer znam da me strasno mnogo voli,bio je spreman na sve zbog mene! Ne znam sta da radim, kako da ispravim grešku,kako da živim sa činjenicom da sam samo tako upropastila nečiji život? Kako? Kako da nađem opravdanje, kako da utešim njega, kako, zaboga, da oprostim sebi. Molim vas, treba mi samo par reci utehe.. On je slomljen što sam na takav način posle svega raskinula sa njim, a to njegovo stanje slomilo je i mene…I da dodam, on ima 20 god, ja 18..