Prvi moj napad se desio dok sam bila na odmoru u Turskoj gdje mi je jedan prodavac dao kolač da ga probam i ja sam to učinila. Nakon par minuta doživjela sam šok. Moja predpostavka je da je šećer udario u moj mozak tako jako da sam osjetila vibracije i onda sam stekla dojam da mi je prodavac nešto uvalio neki opijum kako bi me opljačkao s toga ja dobijam napad panije temperatura u tijelu glavi lupanje srca….izlazim iz te ogromne pijace na vazduh i dolazim sebi nakon nekih 5-6 min.Nakon par dana vračam se kući sa putovanja i ono normalno standardno obavljanje obaveza dolazim u stan i tipkam na kompu. U tom trenutku ja dobijam napad iz čista mira dakle udara mi toplina u glavu, ruke mi se koče, srce ubrzano lupa a pogled odnosno vid muti…. nisam se onesvjestila ali blizu sam toga bila. Završila sam u hitnoj gdje su mi pokušali EKG uraditi ali nije moglo jer su mi se mišići tresli a vilica mi se počela kočiti. Dali su mi tabletu za smirenje pa još jednu. Onda su mi udarili inekciju. Ukljućili me na infuziju. Srce mi je lupalo ko ludo… Nakon svegs toga EKG je pokazao da je rad srca ok, šećer 6, pritisak u normali. Zaključak je bio da je to na psihičkoj bazi. Kad sam se vratila kući opet mi nije bilo dobro pa sam s tatom otišla kod interniste. Doktor je snimio srce, bubrege, slezenu, jetru i sve ok. Odem drugom doktoru opšte prakse koji po svemu tome procjeni da ja bolujem od napada panike ( strah od smrti i strah da ću poludjeti ). Daje mi terapiju MISAR 0,5 tablete da pijem 2x po pola tablete i 10 kapi vitamina D. Naglasio je da ako osjetim potrebu pola tablete uzmem kad god mi se taj osjećaj ponovi i da se ne plašim jer je to normalno kod mladih ljudi i da je sve to u mojoj glavi da ja sama sa sobom treba da se izborim. Evo danas je 5 dan kako sam na toj terapiji i trebala bi otiči do njega na kontrolu. Naravno bolje mi je ali daleko od dobrog. Moje mišljenje je da meni treba psihoterapija dakle razgovori s elokventnom osobom koja će takvom vrstom terapije pomoći meni da prebrodim ovo stanje u kojem se sad nalazim. Dok vam pišem osjećam strah jer mi nije lako prihvatiti činjenicu da se ovo meni moglo desiti. Molila bih vaš za vaše mišljenje ? Šta mi je činiti? Voljela bih da me ohrabrite i uputite u sve ovo jer je ovo sve za mene novo…. Moram napomenuti da ove dane nisam ni ulazila na net jer sam i od tog imala strah… od ovih tableta se bojim da se ne povučem u sebe a inače sam jako komunikativna i sportski aktivna osoba… Sada se sve to promjenilo. Čak sam imala problem pri spavanju jer sam se plašila da će mi se taj napad ponoviti ali eto sinoć sam uspjela spavat najbolje do sad 🙂 Molim za vašu pomoć jer želim što prije da ozdravim. Dakle ne znam da li ja sad iako imam te strahove treba sebe da tjeram na obavljanje aktivnosti koje bi inače radila da sam zdrava ili treba da se što više odmaram ??Unaprijed zahvalna!