Anonymous asked 4 years ago Videla sam da je na ovu temu dosta pisano, ali nije isto…
Naime imam 17 godina, nemam nikakvih porodicnih problema, zivela sam normalno sve do srednje skole. Problem kao u naslovu kaze usamljenost i odbacenost, nekada sam imala prijatelje, ali sada vise ne(otkako sam u srednjoj). Oduvek sam bila povucena i stidljiva, ali sam uvek pronalazila drustvo. A sada kada sam manje stidljiva, ne postoji niko… u medjuvremenu shvatila sam da trebam da pricam, i pricala sam, ali nista se nije desilo. Ne razumem zasto se to desava? Ne mogu vise da podnesem samu sebe, i muka mi je vise od pomisli: da li sam dovoljno pricala?, nadam se da nisam vise povucena kao pre? Kad god sa nekim pokrenem konverzaciju uvek ostane na toj povrsnosti…prosto vise ne znam kako cu. Jos mi je gore sada kada krene letnji raspust, sta cu da radim? Ceo dan u kuci a sunce je napolju. Prosto me u unutrasnjosti probode strah, anksioznost. Kad je sunce ja sam depresivna. Sta god da krenem da uradim nemam volje, hocu da se ubijem… Muka mi je od svega i hocu da se iscupam.
Unapred hvala!
Nikola Krstić Staff answered 4 years ago Zdravo!
Meni se čini da semo se mi već dopisvali na ovu temu i to prilično opširno. Da li sam u pravu i ako jesam, da li ti je nešto iz te rezmene bilo od pomoći?
Srdačno,
Nikola
Anonymous
replied 4 years agoJa nikada nisam pisala na ovom forumu.
Nikola Krstić Staff answered 4 years ago Zdravo!
Prvo što mi privlači pažnju u tvom postau je tvoj trud da, kako kažeš više pričaš, ali da to je muka od pomisli da li si dovoljno pričala. Meni zvuči super što isprobavaš nova ponašanja. Kako se osećaš kada se pojavljuješ na te nove načine? Da li ti ne neki našin prija? Da li ti na naki način smeta? Jeli naporno, oslobađajuće, radosno, teško, glatko, ili možda sve to odjednom?
S druge strane, iako verujem da je vredno isprobavai nova ponašanja, mislim da je najbolje da prijatelje steknemo takvi kakvi jesmo.
E sad kad kažeš da ništa nije urodilo plodom, to je nešto o čemu bih te pozvao da ramišljaš. Šta to znači? Da li postoje osobe u školi, odeljenju, kraju koje su ti privlačnije nego ostali? Možeš li da ih opišeš? Šta te okd njih privlači? Šta te odbija?
Zatim, ako postoje, kako si pokušala da im se približiš? Jesi li ih zvala da se vidite? Kolko puta? Šta se desilo? Da li si pokušala da sa nekom/nekim od njih iskrenu pričaš o vojim željama, potrebama iksutvima?
Najzad, šta voliš da radiš, imaš li hobi, baviš li se sportom, glumom, muzikom, hunaiternim radom? Da li si razmišljala da prijatelje potražiš u okviru ovakvih udruženja?
Eto malo tema za razmišljanje, ne bi li se nekao stvari pomerile s mrtve tačke.
Želim ti puno sreće!
Srdačno,
Nikola