asked 9 years ago
Poštovani doktore, ne znam kako tačno da nazovem moje probleme, ali recimo da je to nedostatak osećaja lične vrednosti, nedostatak sigurnosti,zaštićenosti. To je nešto što mi fali od malena, i onda nije teško pretpostaviti moj dosadašnji životni put. Neuklopljen među vršnjake, maltretiran, oklevetan, sa nadimcima trapavi, luzer, autsajder, peder, čudak itd. I sve ono što je uobičajeno za mladost: sklapanje prijateljstava, izlasci, žurke, devojke, rođendani itd., sve to prošlo pored mene i bez mene. Malobrojni nespretni pokušaji da nešto učinim su bili samo dodatno gorivo za još ismevanja. I tako ja dogurah do svoje 28 godine. Bez društva sam, seksualno neiskusan, neuklopljen, nesnađen, neprilagođen, neostvaren.
Dva su pitanja koja bih vam postavio, dva su pravca mojih briga i nedoumica. Unutrašnji i spoljni.
1. Možda ću biti pomalo nejasan, ali moje intuitivno uverenje je da taj osećaj lične vrednosti za kojim ja tragam nije nešto što se može zaraditi, zaslužiti, nabildovati, steći, trenirati. Nekako mi se intuitivno čini da bi on jednostavno trebalo da bude tu, u svakom ljudskom biću, bez ikakvih uslova, spontano, prirodno, nenaporno. A u mom slučaju nije, i kako sad doći do nečega što bi trebalo da je već tu? Svaki pokušaj da se spolja prikažem drugačijim nego što se unutra zaista osećam deluje kao pokušaj da se kola pokrenu pritiskanjem kočnice.
2. Sebe vidim kao dete u telu odraslog čoveka, kao jedno uplašeno, nesigurno dete opterećeno stidom i krivicom. Ljudi vide to odraslo telo i imaju sasvim normalna očekivanja kada me vide: misle da ja imam svoje društvo, ljubavna iskustva, da sam za mnogo toga već osposobljen, da ako sam iz nekog kraja da sam tamo prihvaćen, da mnoge odatle znam, da umem da se snađem u institucijama itd. A ja ništa od toga ne ispunjavam, iako su to sasvim normalna i obična očekivanja. I kako se sada priključiti životu? Kako izbeći ruganja, ismevanja? Čime doprineti u susretima i razgovorima kada sam prazan?
Unapred vam se izvinjavam što vas ograničavam u savetima koje biste mi možda dali, ali po meni saveti tipa “Pronađi hobi, idi na ples itd.” ili “Nemoj se porediti sa drugima” su beskorisni.
Mogu ja da se ne poredim koliko god hoću, džaba je to kada će me drugi porediti, komentarisati, ogovarati.
I gde god da odem (ples, vesanje, šah, fudbal…) čekaju me ljudi sa ljudskim očekivanjima koja ja ne ispunjavam.
Opet vam ponavljam ono što mislim da je važno: Svaki moj odlazak među ljude je kao da ovca ide među vukove. I svaki put kada pokušavam da se prikažem, da delujem drugima drugačije nego što se unutra osećam, samo pravim još veću budalu od sebe, samo pokušavam da kočnicom pokrenem auto.
Hvala vam na strpljenju i izvinite na dužini teksta, nisam umeo kraće.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovani,
Iskustva koja ste podelili sa nama, opisali ste jasno i precizno. Vidim da ste introspektivni i želeo bih da vas podržim da nastavite da pratite svoje procese i prenosite ih sebi ili drugima na ovaj, veoma, stilski, lep način na koji pišete i opisujete.
Sa ciljem da podržim vas i vaše iskustvo koje ste doneli na naš forum, kao i možda neke nove puteve vaše introspekcije, želeo bih da vam podelim ono kako sam se ja osećao bivajući sa pitanjima koje ste mi postavili. Naime, vaše prvo pitanje “Kako doći do nečega što bi trebalo da je tu?” odisalo je paradoksalnošću, odgovor na njega, čini mi se da vi samom sebi već i dajete. Kako vam se to čini? Dalje, pred vašim drugim pitanjem “Kako sada da se priključim životu” osetio sam se veoma malo, obzirom na njegovu veličinu i širinu, ali verujem i beskonačnu dužinu tog odgovora koji bi se mogao napisati. Možda jedino na treće pitanje imam odgovor za vas, mada verujem da se ne uklapa u njegovu utopijsku prirodu, a to je – Nikako. Uvek će biti onih koji nam se smeju i koji nas iza leđa ogovaraju, sa nekima ćemo biti i dobri prijatelji, sa nekima ćemo se i nasmejati samom sebi. Moje je iskustvo da to nije zaista toliko ugrožavajuće.
Sada kada ste ovo čuli, pogledajte u to koje je vaše pitanje i da li biste ga promenili, uzimajući u obzir ovo iskustvo? U formiranju i bivanju sa možda novim pitanjem, verujem da bi pomoglo da razmislite o onome što nam niste doneli u vašem obraćanju. Šta je ono što volite, što je dobro i lepo u vašem životu? Šta su Vaša interesovanja? Čime se bavite sa vaših 28 godina života? Imate li u životu drugačijih iskustava i odnosa od onih koje ste ovde podelili sa nama? Razmislite o tome kako ste sa ovime što sam Vam vratio i što od vas tražim i pokušajte da vidite šta je ono što Vam treba od mene.
Srdačno,
Ognjen Vukotić