asked 7 years ago Postovani, vec duze vremena me muci jedan problem. Ranije sam mogla brzo i lakov da ucim i usvajam gradivo, unosnovnoj i srednjoj skoli pogotovo. Medjutim, ima vec tri godine kako ne mogu uopste da se skoncentrisem a kamoli da krenem da ucim. Treca sam godina fakulteta mada ne znam ni kako sam stigla dovde. Imam problem s tim velikim ispitima. Ali iako ne mogu da ucim, imam osecaj da mi se kapacitet nije smanjio tj. da i dalje imam dobro pamcenje ali retki su ti momenti kad mogu da ucim. Naime, kad sednem, procitam pasus, dva i toliko me to smori, to sedenje i citanje da mi odlutaju misli toliko da tri sata mogu razmisljati o bilo cemu bukvalno a ako bih nastavila da ucim dalje jako me zaboli glava i pocnem da cupkam nogom od nervoze. Mozda zvuci glupo ovaj moj problem ali ne mogu normalno da funkcionisem na faxu i ispiti mi se gomilaju jer moram po 200-300 strana da spremim a nmg ni tri da procitam a da ne dobijem “napad” nervoze i da ne skocim i odem da slusam muziku,ucim strani jezik tj. radim bilo sta drugo sto me jako interesuje. Ovo me je dovodilo bukvalno do ludila i mnogo plakanja. Mozda ima veze s tim sto sam duzi period godina bila depresivna. Mozda je do toga sto imam dijabetes2 cula sam da i to utice. Ako imate neko objasnjenje ili savet, bila bih zahvalna jako…Pozdrav
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Visoki nivoi šećera u krvi koji dugotrajno ostaju neregulisani zaista oštećuju neurone u mozgu, te sposobnost memorisanja biva oslabljena. U tom slučaju nastaje demencija koja se manifestuje nemogućnošću sećanja imena bliskih osoba ili onoga što ste malopre radili. Ako je vaše pamćenje događaja u toku dana i onih životnih očuvano, ako nemate problem prisećanja nekih osnovnih informacija o sebi i svetu oko sebe, Vaši problemi zapamćivanja u procesu učenja su verovatno drugog porekla. Opisali ste ponašanje odlaganja obaveza, poznato kao fenomen prokrastinacije, koje se javlja kada suočavanje sa obavezama izaziva anksioznost. Brojni procesi i mehanizmi, veoma lični i svakoj osobi svojstveni, stoje u pozadini takvog stanja. Kada smo uznemireni i anksiozni, naš kognitivni put kojim procesiramo nove informacije biva blokiran, te učenje biva otežano ili onemogućeno.
Savet: prihvatite da se osećate uznemireno u situaciji učenja, prepoznajte u tom trenutku šta Vam se dešava u telu i glavi, i donesite odluku da ćete istrpeti takvo stanje kako biste učili – ako želite da učite i završite fakultet. Fokusirajte se na sadašnji trenutak i na to da učite pola sata. Izdržite pola sata i učite – koliko god mislili da sporo napredujete ili da tako malo učenja nema smisla. Korak po korak, malo po malo, ali učite!
Srdačno,
Vladimir