asked 9 years ago Postovani,moj brat ima 12 godina i on jako slabo uci.Zna pisati al sporo.Zna citati al zapinje na tezim rijecima.Tesko mu treba da nauci jednu lekciju.Ne moze sam.Mora uvijek neko sa njim da ponavlja.Ima sklonosti da se rasplace kad treba da uci.Lijen je ili sta vec nema volje.Ne znam sta da radimo s njim.Kako da savladamo taj njegov period u sto krace vrijeme.Hitno mi treba nekakvo rjesenje.Od kud poceti kako sta?????
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Sve što ste opisali veoma lični na disleksiju. Prema poslednjim istraživanjima disleksija je pojava koja je u vezi sa načinom komunikacije između određenih delova mozga, onog koji je zadužen za obradu vizuelnih informcija, onog koji je zadužen za razumevanje, onog koji je zadužen za govor… Menifestuje se na mnoge načine a najuočljiviji su teškoće u čitanju i pisanju, u sitnim, preciznim motoričkim radnjama (npr. vezivanje pertli, dete je nespretno kada se traži preciznost…). Ovakvu decu često karakterišemo kao lenju, nezainteresovanu, nepažljivu.
Veoma je važno da se disleksija otkrije ako postoji i to se čini nizom komplikovanih defektoloških pregleda u specijalizovanim ustanovama.
Ako je po sredi disleksija veoma je značajno rad prilagoditi ovoj vrsti teškoće, jer će se u suprotnom kod deteta razviti jak otpor prema školi, ono će se osećati frustrirano, neuspešno i manje vredno što može ostaviti ozbiljne psihičke posledice, pa je ovoj deci i njihovim roditeljima često potrebna i psihoterapijska pomoć. Instituti na kojima rade logopedi i defektolozi koji se između ostalog bave dijagnostikovanjem disleksije nude i programe za edukaciju roditelja i razne treninge pomoću kojih se stanje može popraviti.
Mališani sa disleksijom inače mogu biti veoma inteligentni i neke druge sposobnosti obično su im naglašeno razvijene. Uz razumevanje okoline i odgovarajući pristup oni uspešno završe školu i nastave svoje usavršavanje.
S poštovanjem,
Nikola