asked 10 years ago A ne znam jeli ovo moje pitanje što ću vam ga postaviti više za psihijatra ili za psihologa.
E ovako, ne znam odakle ni da počnem više, ali prvo ću početi sa agresivnošću i ljutnjom. Odavno imam tih problema, ali svaki dan je sve gore i gore i jednom će morati puknuti to negdje. Vrlo brzo se naljutim na neke stvari bilo na ljude, bilo na stvari i odmah agresivno reagiram tj. napadački, uz povišen ton, ponekad i psovku ubacim i to češće, a nekad to napravim ali u sebi, samo kad su ljudi u pitanju tj. nastojim se suzdržati i ne izražavam se dok u sebi kipim,a dok nekad mi pukne film tako da je to nemoguće opisati u kakvom sam stanju tada i tada mi sve izađe van. Većinu dana sam živčan inače.
Dalje mi dolazi usamljenost zbog toga, jer kao što vidite iz naslova pitanja ja sam student i zbog toga bih trebao imati dobar kontakt s ljudima, ali ne upravo suprotno, obično zbog toga jer sam jako šutljiv, jer jednostavno ne volim puno pričati, a ljudi to vide, a i vidili su da se ponašam dosta ljuto i ozbiljno, ma da ja idem prema svakome prijateljski i hoću pomoći i želio bih svakoga od njih za prijatelja.
Ali pošto vidim da me ljudi više manje ignoriraju, zbog toga jer se ponašam drugačije od njih i ja se onda odvajam od njih uz razmišljanje:-Šta će mi oni, ne trebaju mi.
I tada sam u tom trenutku vuk samotnjak, prelazim u tu fazu i to nekako godi mom razmišljanju, tu se najbolje osjećam, tu sam u svome svijetu, ne znam što ni ja, ali sam skužio da i tko želi sa mnom biti nekad u kontaku i ostvariti neku priču, meni to mozak teško nekad prihvaća, ali prihvati na sve jade, jer vidim da je sve otišlo u nepovrat pa neka i ide dalje tako.
Dalje mi dolazi promjena raspoloženja tijekom dana, to mi se događa po sto puta na dan, evo kad sam ovo počeo pisati bio sam dobro raspoložen, a evo već sada loše u ovome trenutku. I to mi se događa svaki dan, jednostavno mijenjam raspoloženja samo tako i obično sam više loše raspoložen nego dobro, ma da ja nastojim da tako ne bude.
Dalje imam problema sa učenjem, kada trebam učiti nešto jednostavno mi mozak ne prihvaća tu situaciju tj. uzmem knjigu da učim jer znam da trebam učiti i ne preko volje, ali u fazi učenja, uzet ću sad za primjer sat vremena učenja, od toga mi je mozak 5-10 min. za učenje raspoložen tj. koncetriran, a ovo ostalo vrijeme obično mi odlutaju misli, postanem maštovit i svašta mi pada napamet, samo mi knjiga ne dolazi u mozak. Evo i ovo pišem jer mi je i to palo na pamet dok sam učio tj. postao sam svjestan da to trebam riješiti. Pronašao sam sebi mali milijun razloga za učenje i to dosta ozblijnih, što bi me trebalo preispitati savjest i navesti da učim, ali eto neda se i neda.
Kao što vidite ja sam dosta stvari svjestan, ima ih još ali nisu bitne toliko kao ove, ali eto ne mogu ni na što utjecati, pa ako mi možete ikako pomoći bio bi vam zahvlan, dati kakav savjet i reći o čemu bi se moglo raditi. Hvala!
S poštovanjem,
X
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Vi ste svakako svesni mnogo čega i to je neophodan, važan ali ne i dovoljan sulov za rad na sebi i promenu.
Što se psihijatrije tiče tamo možete dobiti lekove umirenje (anksiolitike) i za poboljšanje raspoloženja (antidepresive), ali oni neće delovati na suštinu vašeg problema već samo na manifestne posledice.
Ono što vama možda može pomoći to je proces produbljivanja svesnosti kroz bolje shvatanje i drugačije pordžavanje sebe. Agresija i inpulsivanost o kojima govorite, a koji su koliko razumem sada već postali deo vašeg karaktera, imaju svoje dublje i skrivene uzroke. Njehovi uzroci su obično u strahovima i nezadovoljstvima. Agresija je tu da krči naš put kroz život i da savlađuje prepreke. Kada se međutim osećamo bespomoćnim i kada su prepreke veće od nas agresija raste. Kada se ne osećamo dobro nervozni smo i agresivni prema drugima. Usamljenost, osećaj neprihvaćenosti, doživljaj da smo se zaglavili i ne možemo napred svakako mogu biti izvor straha i nezadovoljstva. U osnovi ovakvog nezadovoljstva leže bol, tuga i najzad ljubav a kada nismo u stanju da se povežemo sa ovim osećanjima i kada nemamo mehanizma da ih oslobađamo, može se desiti da ona izbiju na površinu kroz ljutnju i opštu teniziju.
Psihoterapija nam može biti od pomoći da se dublje i bolje povežemo sa sobom i svojim osećanjima. Poenta je da otrkijemo kako nakupimo ljutnju, tj. kada propuštamo prilike da upotrebimo svoju agresivnost dok se ona još nije nagomilala, kao i da trkijemo šta je bit nezadovoljstva koje stvara agresiju ali i da naučimo da izrazimo i druga osećanja koja su u vezi sa nezadovoljstvom.
Osim psihoterapije koja je nažalost skupa i dugotrajna, na tržištu postoji veliki broj knjiga za samopomoć. One nam mogu dati mnoge ideje o načinima rada sa sobom.
S poštovanjem, Nikola