Pozdrav! Zadnjih nekoliko godina imam u planu da se prijavim na neki šou pjevanja. Ali naravno,tu postoji strah i ogromna trema zato jer ja zapravo samo pjevam kada sam sama,sa sestrom i sa nekim prijateljima. Najenugodnije mi je pjevati pred roditeljima,a tek pred nekim ljudima koji su dobri u tom poslu i imaju uspješne karijere. Ne znam kako da prevaziđem takav strah,kako da se otvorim i pokušam to jer mi je želja,iako znam da ću se obrukati,provaliti,rasplakati,napatiti.. ma sve najgore i da neće ništa dobro ispasti. Jednostavno ne vjerujem u to da mogu,strah,mada više stid mi je ogromna preprka koju ne znam kako da prevaziđem i kako godine idu gore mi je,ali i želja mi je da probam jer opet znam da sam dobra u tome. Ne znam šta da radim. Može mala pomoć? Hvala Vam.
Poštovana,
Trema je potpuno prirodno stanje pred aktivnostima u kojima se nikada nismo oprobali ili kada je potrebno da budemo ocenjeni za neki naš performans. Svakako trema je povezana sa stidom i samopouzdanjem, što mogu biti teme na koje se možete usmeriti u svom ličnom rastu i razvoju, ali veoma je važno da znate da se intenzitet treme, vremenom i postepenim izlaganjem istim situacijama, smanjuje, ali verovatno nikada do kraja i u potpunosti ne nestaje. Iskustvo je veoma važno, a ono se stiče vremenom i vežbom.
Veliki broj umetnika, javnih govornika ili pevača, osećaj treme percipiraju kao energiju koja ih poziva na akciju i koja ih motiviše da se predaju publici i samom izvođenju, a manje razmišljanju o tome kako će sve to izgledati.
Čini mi se da i tvoje godine igraju važnu ulogu u tome što osećaš tremu. Naime, pokazano je da u adolescentskom dobu, socijalna anksioznost i trema, drastično bivaju povećani, a samim tim i osećaj sigurnosti, samopouzdanja, itd. To je normalno, jer je adolescencija period formiranja ličnosti, te ne postoji prevelika podržanost u nama samima, kao što to možda izgleda kod starijih osoba.
Srećno, hrabro i polako, pokušaj da radiš to zbog sopstvenog uživanja i zadovoljstva.
Srdačno,
Ognjen Vukotić