Postovani,
Uprkos radu na sebi u smislu pokusaja da kroz strucne tekstove dodjem do odgovora kako postaviti kocnice i izbrojati u sebi pre nego sto ucinim impulsivnu reakciju ne uspevam.Mislim da sam dosla sama do odgovara odakle potice ta moja reakcija.Moj otac je rastao bez roditelja,po domovima i jako je posten i vredan covek koji nikada nije imao neznost za porodicu.U sebi je imao verovatno strah da nas ne upropasti,mislim na njegovu decu i uvek nas je omalovazavao recenicom:”ko si ti da to i to trazis…”bilo je tu pogrbnih imena i uvreda,nikada neznisti niti razgovora. Moj brat se povlacio u sebe,a ja sam se uvek borila i vristala,plakala govorila da sam covek,da imam pravo da se borim za sebe.To se odnosilo na sve teme u kojima sam ispoljavala pravo glasa.
Danas sam u kasnim godinama u jos svezem braku,imam bebu.Moj suprug je dobar covek,ali po mom misljenju samoziv i empatican tip.Nema osecaj za mene,moje potrebe,ima isuvise za svoje,nije pazljiv,nezan,ali je posten.Ocigledno da nisam srecna,ali trudim se da odrzim i uzdignem nas odnos u svezem braku radom na sebi. Ono sto ne mogu sama da dostignem,a to mi otezava zivot je upravo to sto se i dalje za sebe borim kao ona devojcica visokim tonom i cesto placem,cak osetim agredivnost. To kada on ne oseca moje potrebe,a ja ne umem da mu lepo kazem jer budem povredjena i automatki krenem da vicem boreci se za sebe,svoja prava.Kada sve to prodje shvatim da smo se ponovo tom raspravom udaljili i osetim se prazno i tupo sto se opet nisam iskontrolisala da lepo objasnila to. Mada moram priznati da i moj suprug mnogo voli da se raspravlja i inati oko nebitnih stvari. Opet mozda i on ima neke svoje traume iz detinjstva. Da li mi nekim savetom mozete pomoci kako da se iskontrolisem i umesto agresivnog ili placnog ucinim razgivor civilizovanim i neznim. Inace sam vrlo krhka i nezna osoba po prirodi, gladna ljubavi i paznje i kao kada iz male mace iskoci zver koju ne mogu u tom trenutku savladati.Kako se iskontrolisati onda kada je to potrebno kada sam u detinjstvu i kasnije naviknuta da se borim visokim tonom i placem jer samo tada bi moje reci ponekad dopirale do mog oca. Sada sam to unela u svoj brak,a volela bih da to iskorenim. Molim da mi na osnuvu vaseg strucnog gledista i moje samosvesti ako je moguce ovim putem date savet kako da povucem rucnu i ukocim ili savladam tu impulsivnost i ponasam se u skladu sa svojom inace krhkom prirodom.To nisam ja,to je moja trauma iz detinjstva. Kako je se osloboditi i civilizovano razgovarati onda kada se osetim povredjenom ili neispostovanom. Unapred hvala!