Veliki pozdrav.Naime iza mene su dve turbulentne godine u kojima se svasta desavalo..Hvala Bogu situacije koje se mogu prevazici ali ipak ostavljaju tragove..Veza od 6 godina koja je zavrsavana vise puta sto zbog prevara sto zbog problematicnog ponasanja, da bi na kraju bila okoncana mojim saznanjem da je doticni leceni narkoman (upravo kada smo poceli da zivimo zajedno,u takvoj situaciji to nije vise moglo da se krije, pred veridbu) a od mene to iskusno krije tolike godine cela njegova porodica..Sve bi bilo lakse da nismo radili svi u istoj firmi ali i to je bila otezavajuca okolnost..Nekako sam to sve prevazisla (posledica koja je ostala su napadi panike koji se javljaju na dozivljaj stresa, pritiska), i nastavila dalje..Upoznala divnog decka posle 8 meseci smo odlucili da pocnemo zajedno da zivimo ali da bi to ostvarili ja sam morala da promenim sve iz korena..Da se preselim u novi grad, napustim posao, prijatelje i odem u nepoznato..On je divan prema meni i savrseno funkcionisemo evo vec tri meseca s tim sto ja imam padove koji su vezani za ovu celokupnu promenu nemam posao i zbog toga sam izgubila samopouzdanje i nesigurna sam (a visak slobodnog vremena po mene nije dobar zato sto pocnem da mislim o glupostima), tamo nemam nikoga poznatog pa cim izadjem na ulicu hvata me strah sto nemam kod koga da odem ako mi nesto zatreba, nedostaju mi roditelji sestra za koje sam jako vezana i nisam se nikada od njih odvajala,prijatelji,generalno nema nicega sto je MOJE sve bilo 30 godina.Najvise od svega se bojim da ne upropastim odnos sa njim posto sam sigurna da je on taj sa kojim zelim da budem..Pomoc bi mi dobro dosla u resavanju trenutnog stanja..