asked 8 years ago Molim vas za savjet jer ja vise stvarno ne znam sta da radim. Prije godinu dana sam shvatio da sam gej i sad se ne mogu pomirit s tim da ne mogu imat djece. Zbilja zelim da budem roditelj jednog dana ali to je sada skroz nemoguce. Dodje mi da se ubijem jer znam da nemam buducnosti i nisam vise siguran dal cu uopce vise moc biti sretan, a kamoli da ucinim nekog drugog sretnim. I roditelji ce me sigurno mrzit. Nisam sretan sa samim sobom. Ne znam jel uopce tjerat dalje vrijedi vise, ili mozda je ipak sve uzalud.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo!
Na ovaj ili onaj način ispostavi se da nešto u životu ne možemo ostvariti. Tada nam je potrebno vreme da se sa tim pomirimo i tada tugujemo za našim raspršenim snovima.
Sve ono što ne možemo ostvariti u isto vreme je prilika za nešto drugo ili za druge načine. Kompenzujemo svoj nedostatak i u nečemu postajemo veoma ostvareni baš zahvaljujući njemu. Na primer osoba koja nema dece postaje sjajan vaspitač ili učitelj ili trener i radi po posebnom ljubavlju. Piše priče za decu, postaje glumac za decu ili psiholog. Na ove načine takva osoba postaje mnogo bliskija deci nego mnogi roditelji.
U životu onih koji nemaju svoju sekundarnu porodicu, veliku važnost imaju prijatelji i rođaci. Ovakvi ljudi ponekad vode ispunjeniji socijalni život nego članovi savremene porodice koji žive jedni pored drugih u osamljenosti.
Vidiš, ti imaš porodicu i jesi nečije dete pa se sada osećaš tako osamljenim i odbačenim. Između tebe i tvojih nalaze sa tvoja uverenja da te oni ne mogu prihvatiti takvog kakav jesi. Naša potreba za pripadanjem je veoma jaka, kao i naš strah da ćemo biti odbačeni. Čini mi se da si zato jako identifikovao sa njihovim vrednostima, koje međutim ne moraju biti i tvoje. Ti ćeš im međutim uvek pripadati, onako kako ste vi kao porodica sposobni da pripadate jedni drugima. Tu tvoje seksualno opredeljenje ništa ne menja.
Žalim ti puno sreće!
Nikola