asked 10 years ago Postovani,
Na poslu imam sledecu situaciju koja se desava vec nekoliko godina. Rukovodilac prosledjuje gomile zadataka bez analize da li je moguce da svi zadaci budu urađeni u zahtevanom vremenu, na molbu da se rokovi produze, odgovor je da je to nemoguce, cak i kad postoji mogucnost da se rok odlozi. Medjutim, kad posaljem izvestaj, a ocekuje se brza reakcija, rukovodilac koji takodje u paniku zbog rokova ( a da pre toga nije ni analizirao zadatak niti davao dodatne instrukcije, vec ga samo prosledio i ocekuje gotov izvestaj koji nece morati da koriguje, vec samo da prosledi dalje)nekad i samo zato što nije pazljivo procitao izvestaj, a nekad i zbog jednog pogresanog zareza ili pogresno upisane reci (iako bi trebalo da ima u vidu da je nemoguce biti bezgrešan u datim okolnostima) reaguje histericno, optuzujuce i prekorno sa “ovo ne valja nista”, “nista ne razumem” na sta ja reagujem upadanjem u raspravu (da je izvestaj uradjen tako kako je uradjen jer nije ni bilo instrukcija da se uradi drugacije i sl.) i podizem ton, sto je naravno novi razlog da budem proglasen i konfliktnim, pored toga sto sam vec proglasen nesposobnim. Mnogo puta sam pokusao da mirnim tonom objasnim da nema razloga za paniku i da tih par pogresnih reci ili pogresno protumacen tacan izvestaj nisu razlog za takvu histeriju i nipodastavanje, i smirivao rukovodioca da bismo dosli do odgovarajuceg izveštaja, pri cemu se optuzbe s njegove strane nastavljaju histericno bez obzira na moj ton, ali u poslednje vreme vise nemam zivaca da uvek ja budem stalozen i da mirno reagujem na po meni destruktivnu i neosnovanu kritiku (imajuci u vidu okolnosti, a cak i da je osnovana,ton je više nego uvredljiv i iritantan) i nipodastavanje mog rada.
Kako saradjivati sa takvim covekom?
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Vaše pitanje meni zvuči otprilike ovako. Kako sarađivati sa čovekom sa kojim se ne može sarađivati? Nisam siguran da je na takvo pitanje moguće dati razumen odgovor. Zato ću uzvratiti pitanje. Da li se vama promena vašeg odnosa sa vašim rukovodiocem čini moguća?
Ako je vaš odgovor da, onda je pitanje šta ste sve činili i šta mislite da bi ste mogli činiti u tom pravcu, odnosno šta sa svoje strane činite/ne činite da bi ste sa svojim rukovodiocem kokreirali jedan ovakav odnos.
Ako je vaš odgovor ne, onda su na raspolaganju stoje tri mogućnosti a to je nalaženje drugog posla (možda sa prethodnim unapređivanjem znanja veština i sposobnosti), borba protiv mobinga, ili rad na sebi koji ima za cilj da dovede do toga da lakše izdržavate u tako dehumanizujućem odnosu. Ova poslednja opicja jednosvno predstvlja adaptaciju i rad na promeni načina na koji Vi doživljavate sve to što se događa.
Zanimljiva terapijska pitanja iz perspekitive vašeg dalje ličnog rasta i razvoja mogu biti sledeća. Kako to da ste se zatekli u takvim okolnostima i kakav to značaj ima u odnosu na vaš život? Kakav dublji smisao ovakva situacija ima u vašem životu? Da li ste i ranije imali takvu vrstu iskustva življenja ili rada sa nemogućim ljudima? (Naš život je sklon da ponavlja iskustva po principu šablona. Smisao tih ponavljanja je u stvaranju uslova za unutrašnje promene koje znače korak dalje u našem ličnom rastu i razvoju. Tu je potrebno hrabrosti, teških izbora i drugih snažnih i dubokih procesa. Prolaženje korz ta iskušenja i prorađivanje emocija koje se javljau ima moć da nas preoblikuje.) Na koji način Vi sa svoje strane kokreirate ovakvu situaciju i na koji način vidite nemogućnost promene? Da li je nemogućnost promene (nemoć) za vas već poznata iz drugih životnih situacija?
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Hvala na odgovoru.
Evo odgovora na vaša pitanja.
Rukovodilac se ponasa na isti nacin prema većini saradnika, a ne samo prema meni, kada pomisli da je u “kriznoj” situaciji, dok se u trenucima kada nije pod pritiskom ponaša naizgled pozitivno i drugarski prema svima.Mada sam doživeo i šale tipa ” odlično što si se razboleo za vreme odmora, pa nećeš biti dodatno odsutan zbog bolovanja”i mnogo drugih…
Činjenica jeste da rukodilac ne prepoznaje ili ne želi da prizna ili ga ne zanima da je količina poslova koja je dodeljena grupi u kojoj sam mnogo veća i raznovrsnija od drugih grupa, ali se kad su rokovi u pitanju ta okolnost ignoriše, i uvek se naše vreme za odgovor na zadatak upoređuje sa drugim grupama i mi uvek “kasnimo”, jer su druge grupe sa manje posla logično ranije završile, iako po prirodi posla nije ni moguće brže reagovati
Razlika je, verovatno, u reakciji drugih kolega, koji se valjda mnogo više plaše, pa se ne suprotstavljaju nerazumnim optužbama, već ćute i trpe, jer se naravno svi plaše za svoj posao, a potom se žale nekom od kolega.
U većini slučajeva i ja ćutim i trpim ili ignorišem neprijatan ton i prihvatim optužbu ili pokušavam da miroljubivo i razumno ukažem na pogrešno razumevanje problema (što je opet jako teško, jer rukovodilac svoje propuste ili pogrešno razumevanje skoro nikada ne prizanje).Ali nekada ne mogu da istrpim, naročito kada je optužba potpuno neosnovana a tvrdoglavo se nastavlja, bez obzira na moje miroljubive pokušaje da ukažem na to, ulazim u konflikt, budem optužen da koristim neprimeren ton (iako je ton reakcija na neprmeren ton kojim sam prekoren)i potom i pred drugim kolegama prikazan kao jedini konfliktan u situaciji kad sam “samo lepo pitan”.
Nisam dosada imao takvu vrstu odnosa- bilo je iznurivanja poslom, ali nikada sa ovako destruktivnim, degradirajucim tonom , stavom i nerazumevanjem.
U ovom trenutku ne razmatram promenu posla, jer je to, kao sto znate jako tesko, a takodje smatram da svoj posao obavljam korektno. Takodje, nije mi namera da organizujem tužbu za mobing iz mnogo razloga.(teško dokazivo,iskustveno ne verujem da bi se iko iznad rukovodioca bavio time, donekle verujem da ovakav odnos nije namera da se neko namerno ponižava, već pre poremećaj ponašanja rukovodioca koji iz nekog razloga u trenucima panike nije sposoban da razmišlja i ponaša se trezveno, već upadne u napade panke, optuživanja, prekorevanja itd..)
Pitanje je kako rukovodiocu takvom kakav je na najbolji i najsigurniji način (bez opasnosti da navučem dodatni bes koji može da ugrozi i moju reputaciju i moj posao) ukazati da nekako pokuša da kontroliše svoje negativno ponašanje i kako je najbolje reagovati u trenucima napada kad miroljubiv i smiren ton i pokušaj da se smiri panika i objasni da ništa nije tako katastrofalno ne pomaže.
Hvala!