Poštovana,

Uvek volim da vidim kada neko prepozna svoj “dubinski” pritisak. Svako ko uspe da prepozna da ima problem, za koji ne zna konktretno šta je, je na divnom putu ličnog rasta i razvoja.

Sedi i odvoji vreme za sebe, svakog dana. To vreme iskoristi za gledanje sebe, svojih procesa i slušanje svoje duše. Odgvori na pitanja kao što su: Gde sam ja u životu?; Da li sam na putu na kojem želim da budem?; Koji su mi dalji planovi?; Da li radim nešto protiv sebe i svojih uverenja? Da li mi se dogodilo nešto slično u skorije vreme, kao kada sam bila mala?; Šta ja zapravo osećam?

Imao sam sličan problem kao i ti na početku svojih studija. Pomoću samosagledavanja i samoispitivanja, uspeo sam da shvatim šta je zapravo moj sistem vrednosti i šta zapravo želim od sebe. Shvatio da sam da sam mnogo stvari radio da bih izašao drugima u susret i da bi načinio svoje roditelje srećnim. To je konkretno bio moj problem. Naravno za tebe može da bude nešto sasvim drugo.

Zbog toga te podržavam da kreneš da slušaš sebe. Posmatraj sebe. Posmatraj gde osećaš taj pritisak. Pokušaj da ga shvatiš, da ga uhvatiš kada se javi i da ga povezeš sa trenucima u kojima se javlja. Možeš takodje i zapisivati svoje misli u tim trenucima, jer tako problem činiš vidiljivim.

Pozdrav,
Ognjen