Neprilagodjena asked 5 years ago Postovani,
Nakon porodjaja mi se javljaju crne misli, nekada je bilo samo nocu a sada me opterecuje i danju. Kada legnem da spavam nailaze mi misli da se nesto desilo mom detetu (milion scena), to me gusi, a suze same idu. Uspevam da kontrolisem ali me sve to gusi. Sada je pocelo i po danu, cim cujem hitnu, mislim njemu je nesto,zamisljam scene da mu se nesto desilo u vrticu..On ima 5godina,a vec zna za moje strahove i da mi kaze, mama sta ti je ne brini naucila si me da se cuvam. Trudim se da njega ne gusim, ali on oseca, pocinju ekskurzije,znam da ga moram pustiti, a razbolecu se. Uzrok su mi sigurno crna hronika koju pratim i gledam sta sve moze da se desi da budem obazrivija. Kad bih mogla prestati da je citam,a ne mogu,cini mi se da kroz nju sam jos spremnija da brze reagujem u nekim okolnostima. Imam 37god, lepa,udata,, i vec mi se po pogledu poznaje da nesto samnom nije uredu. Sanse nema da ne prepoznam potencijalnu opasnost,koja nas je i vise puta spasla, da mogu i da zahvalim mom poremecaju. Najvise mi smetaju suze unoc sto krecu lupanje srca gusenje,ustanem zapalim cigaru stavim kafu pitam se alo jesi li normalna sta dozivas nesrecu.Ne smem da ga pustim da prespava kod babe, jer mislim da ce bas tada lopov uci kod njih(naravno o svojim tripovima cutim da ne znaju sta mi sve pada na pamet). Pocinjem da trazim pomoc, jer vidim da me opterecuje sve vise i vise,a ne zelim da budem dosadna majka, a postajem sve nervoznija. Psioterapeutski razgovori mi ne bi pomogli jer znam uzrok i znam sta sve moram da promenim, ali to ne mogu. Da, i imam uzasnu tremu kad trebam da prodjem kroz guzvu,kafic ,svadbu,sva se preznojim,tresu mi se ruke klecaju noge,pokusavam lagano da zapalim cigaru da se ne primeti moj tremor ruku,jer znam da mi treba 10min da se smirim od soka sto sam prosla pored toliko ljudi. I jos nesto,ja ne mogu nisakim,nikom ne cutim i sa 90% sam u svadji,verovatno je do mene,cim se svadjam, i u prodavnici sto hoce prekk reda neko i sa rodbinom sto daju sebi mnogo za pravo da se mesaju. Ne podnosim nepravdu. Nadam se da nisam smorila 🙂
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovana,
Glavni osećaj koji sam imao čitajući vaš post je ostajete lojalni snažnim iskustvima straha i bola koje ste verovatno poneli iz svog porodičnog sistema i za koji mi se čini da ima transgeneracijsku nit možda i više stotina godina. Da bi ste bolje razumeli o čemu govorim možete pogledati moj članak o poretku ljubevi: https://psihoterapeut.rs/poredak-ljubavi/
Drugo, izgleda da je veoma dobro što ste svesni svega što ste izneli. Ta svesnost je šansa. S druge strane, međutum vaši strahovi su toliko veliki da se izgleda branite i tako što “sve znate” i tako što ne želite da čujete savet, ijako vam je pomoć neophodna. Tako sam se, čitajući vaš post pitao koji je njegov smisao i šta uopšte želite od mene kad već sami sve znate i kad ste doneli odluku da svojim strahovima idete niz dlaku (na primer ne puštate dete i čak pravite od sebe spasioca). Ja se 10 godina bavim psihoterapijom i isto tiliko godina idem na psihoterapiju, vodim psihoterapijsku školu, a i delje mi se čini da ni izdaleka ne znam sve o psihoterapiji ni o sebi, a vi sve znate. Meni to liči na manipulaciji iz straha. Vi se toliko boite drugih da u korenu sečete svaku mogućnost da zatražite pomoć.
Treće, kao što ste i sami izgleda svesni, vašem detetu preti mnogo veća opsnost od vas nego od kojekakvih lopova. Stoga pošto verujem da ga stvarno volite makar i kroz toliki strah, molim vas da što pre otpočnete ozbiljno lečenje i da budete uporni i idete što pte psihijatru i pronađete dobrog i iskusnog terapeuta koji će biti spreman da sa vama radi godinama i prođe pakao. Držim da to dugujete svom detetu jer kako ono stiče svoju autonomiju vaše bi se stanje moglo pogoršavati i vi bi ste mogli nastaviti da kočite njegov razvoj što bi po njega moglo imati ogromne posledice.
Srdačno,
Nikola
Neprilagodjena
replied 5 years agoHvala, to sam zelela cuti, da mi je potrebna pomoc. Isla sam dva puta beuzspesno. Jednom kod psihijatra koji me ubedjivao da mi nista ne fali da se pogledam u ogledalo da budem svesna sebe, drugi put kod druge zene, ona je rekla da je generalizovani ankciozni poremecaj, i posto sam svesna svega da se bacim na sport i ne citam hroniku. To je beuzspesno bilo jer dobijam i druge strahove od guzve,od auta(a vozila sam nekad kao manijak) sad se sve menja. Koliko sam razumela, Vi pricate o karmi, ili nesto slicno tome?