Poštovani, prije 6 mjeseci sam izašla iz veze, točnije, veze bez obaveza. Javljam vam se jer me zanimalo kako u biti izgleda strah od veze/vezivanja? Dogovor s dečkom s kojim sam bila je bio da to bude prijateljski đir, ništa više. Međutim, sve se to nekako odigralo prebrzo i kod mene su se počele pojavljivati emocije. Imala sam dojam, barem u nekim trenucima, da mu je stalo, a onda opet, totalna kontra, nekakva distanca i udaljenost. On je meni odmah rekao kako nije za vezu, tako da ne mogu reći da nije bio iskren, ali opet, ponašali smo se, barem ponekad, kad da smo u vezi. Osoba sam koja ne voli klišeje i gade mi se one priče tipa, nisi ti, ja sam. Kažu da kada netko kaže da nije za vezu u biti nije za vezu s tom osobom. No, saznala sam da sam ja (poslije njegove neprežaljene ljubavi) prva cura s kojom je bio duže vrijeme, a od tada su prošle 2 godine. On je mene ostavio i rekao mi je da to njemu nije bilo to, što mi je čudno s obzirom da to NIJE BILA VEZA. Većinu vremena je bio zbunjen, dobila sam dojam da sam mu draga i da mu je bilo stalo a onda opet kao da konstantno bježi od nečega i da se ne može/ili ne želi opustiti. Pričao mi je o bivšim “curama” i kod svake mu je nešta smetalo, neke banalne i glupe sitnice, a tvrdi da on kod cura gleda unutrašnjost i njihove karakteristike, što očito nije točno. Nakon mene je, koliko sam čula, bio s dvije cure, ali to je sve bilo kratko, možda po dva tjedna i temeljilo se samo na seksu. Čuli smo se nedavno i rekao mi je kako mu u biti nije bilo stalo, što me naravno rastužilo, ali nekako mislim da laže samome sebi (nije da se tješim) i da smo imali životinjsku privlačnost. Cijelo ovo vrijeme se raspituje za mene i jako je ljubomoran kada me vidi s nekim dečkom. E sada, da li je to samo ego u pitanju ili tu postoji nešta više? Po tome šta znam o njemu, rekla bi da ima strah od veze, makar mu to možda samnom zaista nije bilo to. Na svakoj curi do sada je našao neku manu, koliko god ona bila lijepa, a znam neke cure s kojima je bio i mogu reći da izgledaju čisto ok. E sada, ako nekome nije stalo, zašto se uopće raspituje? Zašto želi biti blizu mene kad god se sretnemo u nekom bircu? Znam da je muškima ego svetinja i da ih “bocne” kada vide bivšu s drugim frajerom, ali ako im nije stalo, zar im ne mora biti svejedno? Eto, zanima me šta vi mislite o tome, iako znam da je jedina osoba koja mi može ponuditi odgovore on sam i napisala sam da sam ih dobila, ali previše mi je tu kontradikcije. Hvala vam puno 🙂
Poštovana,
Psiha nije iz jednog komada. Često se u nama bora sile suprotnih pravaca. Da tako kažem u nama je čitava galerija ličnosti.
Strah od vezivanja sigurno je jedna snažna sila. Nije lako prepustiti se. paradoksalno, nije lako biti srećan. Vezivanje je opasno jer gubimo sebe i svoju nezavisnost. S druge strane nema ničega jačeg u nama do potrebe da se sjedinimo, predamo, prepustimo.
Vrlo je moguće da je strah od vezivanja kod Vašeg patnera u nekom trenutku odneo prevagu. To ne znači da u njemu nema i suprotnih strujanja. Nekad nam se patneri vrate tek kada postane jasno da mi možemo bez njih. Tek kada im postane jasno da ih naćemo zarobiti i da nekako ipak možemo sami nositi sebe i svoj život.
S poštovanjem, Nikola