asked 10 years ago Postovani,
U nadi da cete mi dati vas ljudski i profesionalni savet, zeljno ocekujem vas odgovor.
Imam 37 god i jos uvek zivim s roditeljima.Sa ocem nikada nisam imala dobar odnos,ali sam bez obzira na sve,vezana ya njega, a posebno za majku.Jedinica sam uzgred.Mama je celi zivot bila bolesljiva i imala 10tak operacija.Celog zivota sam se plasila da se njoj ili njemu nesto ne desi.Preuzela sam ulogu majke a ona deteta.Pritom,ona je jako neodgovorna kad je u pitanju njeno zdravlje.Malo malo pa joj se nesto desi. Idemo stalno po lekarima.Mama je nekada bila pozitivac,sada je jako negativna,sve gleda nekako mracno…Stalno se prica o tome sta joj fali a svaku stvar u zivotu gleda nekako iz one najlosije moguce perspektive. Ja imam i svojih problema.Nesiguran posao,nemogucnost da se ostvarim kako na profesionalnom tak i na emotivnom i porodicnom planu.Uznju sam pocela da razmisljam o bolestinama i da idem po lekarima i evo,od pocetka godine stalno me nesto snalazi.Ne mogu vise ovako.Treba mi pozitivna energija.Zelim majku da vidim srecnu,da brine o sebi ,da razmislja o lepim stvarima.Kad nije tako,ja se jos vise plasim da ce joj se nesto desiti,ne mogu da se iscupam iz tog zacaranog kruga negative.A imam utisak da se ona nece promeniti.Ponekad kazem sebi da cu da je ignorisem i da je pustim,to je njen zivot na kraju krajeva.A onda me grize savest.Imam utisak ako se ne brinem o njoj,ako je ne nutkam lekovima i cajevima da ce joj se zdravlje opet pogorsati sa fatalnim ishodom.Ne mogu da dignem ruke od nje a ovako vise ne mogu.Ja upadam u sve vecu anksioznost,ne vidim vise smisao u zivotu,tesko mi je da ostanem na povrsini.Plasim se da cu je izgubiti a ne mogu nista da uradim u vezi s tim.Inace ona sve to zna,pricale smo,zna koliko sam vezana za nju i koliko brinem.Svi joj to kazu.Ponekad mi se cini da manipulise u odredjenim situacijama.Da mi namece osecaj krivice a ja sam tome sklona.
Zelim da vratim sebi osecaj lakoce i radosti zivljenja.Da imam cemu da se radujem.Da razmisljam pozitivno,da se okrenem sebi.Molim vas za neki savet sta bi trebalo da uradim,to ce mnogo znaciti.
Unapred zahvalna i sve najbolje vam zelim,
Neda
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Vidim da u vama ima dosta svesnosti o složenoj i teškoj porodičnoj dinamici kojoj pripadate. U ljudskim sistemima pripadanje je važno iznad svega, često važnije čak i od samog života. Emotivne veze između dece i roditelja često su takve da nesvesno pristajemo da delimo sudbinu i da na svoje načine podržavamo ili ponavljamo dinamiku. Bert Helinger, kreator psihoterapijskog pravca koji se zove [i]porodične konstelacije[/i] ili [i]Order of Love[/i], smatra da je ljubav tajv veliki i jaki osnov identifikacije sa ulogama koje nam je porodični sistem namenio.
Zastoj u porodičnoj dinamici, dakle događa se iz ljubavi. Tako smo recimo, iz ljubavi “spremni” da čitav život podredimo stajanju u ulozi roditelja svojim rodteljima, iz straha da će mo ih izgubiti ako se pomerimo sa tog mesta, da će mo izgubiti pravo da pripadamo, da će mo izneveriti sitem i ljubav koja ga drži. (Iz aspekta proširivanja svesnosti kroz psihoterapiju konstelacija bilo bi interesnatno istražiti kakva je bila priroda odnosa vaše majke i njene majke, odnosno na koji način njena majka nije stajala na svom mestu u konstelaciji…)
S druge strane psihoterapija poretka ljubavi donosi nam iskustvo i svesnost da ljubav koja održava sistem u zastoju (u nekoj vrsti homeostaze), kada se ugleda i prizna, može biti i osnov promene u sistemu. Kada dovoljno osvestimo dinamiku mi imamo priznato pravo da u ime ljubavi odustenemo od onog meste u sistemu koje smo do tada tako snažno držali. Ljubav koja nam je omogućavala zastoj sada nam omogućava da “nastvimo” život.
Svesnost o dinamici i njenoj snazi, dakle, daje vam za pravo da pravite izbor u onoj meri u kojoj je to za vas moguće. Svesnost nam daje mogućnost da dalje pristajemo da pripadamo sistemu na stari način u ime ljubavi, ili da u ime ljubavi polako menjamo način pripadanja.
S poštovanjem, Nikola