Bio sam u vezi sa deckom 4 godina starijim od mene. Ja imam 20.
Nasa veza je bila predivna, razumemo se potpuno, volimo iste stvari, fizicki se izuzetno privlacimo, seks je odlican. Imamo sve potencijale ovog sveta. On je meni prva ljubav. 6 meseci smo bili zajedno. Decko takodje boluje od depresije i bi polarane depresije koliko sam shvatio.
Mesecima u nazad, kada bi smo se posvadjali on bi ucinio neki agresivan akt (odalamio bi me kao iz sale), vremenom je postalo ucestalije. Ja ptosto ne mogu da vam opisem nasu kompetabilnost prosto je neverovatno koliko se poklapamo. Kako vreme prolazi javljaju se prvi udarci na primer samar, kaze da nece vise nikad. Ja imam oca alkoholicara koji je tukao moju majku tako da mi to ne treba i on to zna. Kasnije je ponovo bilo, samo sada je bilo i gurkanje malo, na sve to ja se suzdrzavam. Rekao je nece vise nikada. Ne mogu da vam opisem koja to osoba postane. Tada je agresivan previse,gadjao me je kamenom jednom, gadjao slucajnu prolaznicu, uzeo kamen i hteo je od glave da mi udari ali nije. ne prepoznajem ga, zao je, sluzi se svim da me povredi, majka mi je trudna i on da bi me prvocirao kaze da ce se pobrinuti da se beba ne rodi, ja treba da upisem fakultet a on mi prica da se oprostim. Kada sve prodje ja mu postavim ultimatum ili ce da prestane da me udara ili vise nismo zajedno. On se iskreno kaje svaki put place kad se dogodi, od mene trazi da mu vratim, uzima noz i urezuje izvini na nozi, menja se nekoliko dana. U tih nekoliko dana pa i nedelja je predivan moj decko u kakvog sam se zaljubio. Posle tog napada agresije on se pretvara kao da sam za sve ja kriv i da ja OD NJEGA CINIM NASILNIKA i kad bih ja ucutao na vreme sve bi bilo dobro. Glavni problem navodi moje prebacivanje. Mrizi moju najbolju drugaricu, extremno je ljubomoran na nju. Kada sam mu postavio ultimatum on je ponovi posle prelepih 14 dana. I okidac je bila moja recenica ne mlati kada smo se raspravljali koliko nas grad ima stanovnika. Udario me je, polomio case, prebacio preko stola, ja sam se samo branio i njega odguravao i zadrzavao ali nikad nisam njega. Posle preti da ce da me unisti i sve koje volim. A kda se smiri onda mi preti da ce da se ubije i da sam ja njemu njegovo sunce i sve ikada u zivotu. Ja sam raskinuo. On me ve 2 dana moli da ga ne ostavljam. Prica mi nase najlepse trenutke. Meni je mnogo tesko. Placem od tad na po 10 minuta po nekolilo suza, stalno ocekujem njega, gledam slike. Ja treba sada fakultet da upisem a sada sam malo rastrojen. Juce mi se javio, kaze da je bio kod psihijatra i da mu je psihijatar objasnio zasto se ja sklanjam od njega. On je sada prihvatio raskid ali zeli da mi dokaze da moze da se promeni i da hoce, da bi sve ucinio da mu se vratim jer misli da sam on bas onaj za njega pravi… A ja vise ne verujem ni rec. I osecam se izigrano. Pokusavam da pronadjem objasnjenje, opravdanje. Decko mi jee u 20 godina imao i tumor u glavi, izlecio se ali tada su mu nastali svakavi psihicki problemi.
Sve u svemu ja nisam vise sa njim ali se me vuce da mu se vratim je ga volim. Necu da ulazim u ciklicnost zrtva nasilnik. Jel je on nasilnik? Drugarica koja inace radi u Centru za devojke kaze da je ovo klacina psihopatija i nasilje u vezi i naravno cim ima fizickog nasilja to nije ok. Kako da nastavim bez njega kada je on moja prva ljubav. Sta da radim ? Moze neki savet. Srdacan pozdrav. Razocaran u sve 🙁