asked 9 years ago Postovani psihoterapeuti,
Kako da se oslobodim straha od pevanja pred ljudima? Obozavam da pevam i pevusim po ceo dan i provereno (u muzickoj skoli) sam talentovana, pisem i neke svoje pesme i smisljam muziku, ali me muci to sto ne mogu da opustim glas kada me drugi ljudi slusaju (a da nisu ukucani)? Inace sam bila povuceno dete, crtam takodje, i bila sam prilicno introvertne prirode… ali mislim da bi bio pravi izazov otvoriti dusu, zapevati, to je predivan oslobadjajuci osecaj i kada se to radi iz srca (i bez straha od kritike) uvek zvuci divno. Da li je za introverte uopste preporucljivo da se javno eksponiraju, jer kad na sve to dodam moju preosetljivost, plasim se ishoda. Nemam prevelike ambicije, ali bih volela da imam neki svoj bend i da stvaram muziku koja ima dusu i koja budi lepa osecanja u ljudima. Ne mislim da je resenje u opijatima, ali uz par piva me glas zaista bolje sluzi. 🙂 Pomozite nekim savetom kako da prevazidjem svoju sramezljivost. Lep pozdrav za celu ekipu!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Ćao !
Moram da priznam da me je ovaj post baš uveselio i ulepšao mi dan. 🙂
Da li si znala da je strah od javnog nastupanja, medju tri najveća čovekova straha ? Zvuči potpuno banalno, ali kada malo bolje razmislimo i probamo tako nešto, osetimo da je itekako istinito.
Medjutim jedini način razbijanja onih neprijatnih trematorskih leptirića u stomaku je da se konstatno izlažeš neprijatnim trematorskim leptrićima u stomaku. Šta podrazumevam pod tim ? Vrlo je jednostavno. U životu svake osobe postoji nešto što se naziva zona komfora. U zoni komfora mi se osećamo bezbedno i brižno. Sve što radimo umemo da radimo i znamo da nam se ne može ništa loše dogoditi sve dok budemo isto to radili svaki dan.
Izazov je probiti zonu komfora i proširiti je. To se radi konstatnim izlaganjem stvarima zbog kojih nam je neprijatno. U tvom slučaju su javni nastupi. To znači da imaš moju potpunu podršku da izadješ na terasu i zapevaš ljudima na ulici ili da iz čista mira staneš i zapevaš ljudima u školskom dvorištu, autobusu, itd. Dakle bilo gde, bilo kada, samo pevaj i pričaj sa većom grupom ljudi. Videćeš da će te posle nekog vremena postepeno napuštati trema i odjednom ćeš se naći u areni prepunoj ljudi.
Strah od javnog nastupanja je ustvari strah od toga kakva će biti reakcija drugih na nas i da li ćemo biti prihvaćeni. Potrebno je da znaš da će te razmišljanje o tome samo sputavati, tako da je vrlo bitno da ne mariš šta drugi misle o tebi i da je najbitnije da se ti u tom trenutku zabavljaš maksimlano.
Pozdrav,
Ognjen