Anonymous asked 3 years ago Postovani psihoterapeuti,
Obracam Vam se povodom osecaja straha, za koji verujem da mi nije ni malo blizak, a opet postoji, u mojoj glavi, taj neki osecaj koji bih zeleo da otklonim. Za sebe verujem da sam osoba cije su misli pozitivno usmerene, ka zdravlju i zivotu. Ne volim mracne teme kao ni posmatranje samog toka zivota kroz negativnu prizmu. No, u poslednje vreme kod sebe uvidjam jedan strah od oboljenja i ovo je jedan od nacina te moje nevidljive borbe – obracanje Vama za savet. Zanima me Vase misljenje o tom strahu koji je vezan za situacije koje se nisu dogodile i mozda se nikada nece dogoditi. Kao ljubitelj psihologije, zaista verujem u to da je psiha podloga i osnov samog bica i kao takva, vrlo je mocna i moze nam napraviti brojne dileme. Bojim se da se ne razbolim,misli mi naviru, a ja ih izbegavam. Do sada, nisam imao teze oboljenje. Takodje, nemam fizickih simptoma te verujem da je sve sto mi prolazi kroz misli zapravo zasnovano na nervnoj bazi. Raduje me Vase misljenje.
Srdacan pozdrav
Nikola Krstić Staff answered 3 years ago Poštovani,
Po mom mišljenju, takozvana pozitivna i takozvana negativna strana prožete su i isprepletene do neprepoznatljivosti, tako da, kada se otvaramo životu kakav jeste, ta demarkacija više i nije važna. Na primer, u vašem strahu ja vidim svetlost ljubavi prema sebi i životu samom. Mislim da u njemu nema ničeg lošeg. On je prirodan. Lošim ga čini vaš otpor, vaša namera da ga potisnete. Srećom, psiha koju ste spomenuli, mnogo je pametnija i kompleksnija od našeg ega. Nije ego taj koji može ili treba imati potpuno vlast nad nama, kao što biste Vi to, čini mi se, želeli. Psiha je ta koja vlada i tako treba i da ostane. Sve što doživljavamo ima svoj duboki i skriveni smisao. Tama vodi svetlosti, svetlost tami, kao što rekoše mudraci.
Srdačno,
Nikola