asked 9 years ago Osecam se inferiorno,imam 29 god,nisam nikada nista radio ,trazio sam posao ,ali bezuspjesno,tako da mi je palo samopuzdanje i bjezim od problema,kao da imam neku vrstu blokade,na svim poljima,sve bi nesto hteo da uradim,ali imam strah ili neodlucnost da pokusam,i pod uticajem sam drugih sto mi kazu,da li je to normalno.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Slicna je tema samopouzdanje koja je skoro pokrenuta i tu se nalaze slicna pitanja i odgovori kao sto si ti pitao.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovani,
Pitanje da li je to normalno zahteva debelu diskusiju. Zapravo normalno je ukoliko vam ne predstavlja problem, postoje oni ljudi koji nauče da žive sa svojom inferionošću, potčinjavajući se svojim šefovima, partnerima, ljudima uopšte. Diskutabilno je da li i takvim ljudima inferiorstvo prija. Da je normalno, jeste.
Medjutim, ukoliko tražimo uspešniju karijeru, ukoliko želimo sebe da doživljavamo kao lidera, ukoliko želimo da budemo asertivniji, originalniji, društveniji, itd. Onda se inferiornost, neodlučnost, strah od započinjanja posla, možemo smatrati problematičnim, ali opet normalnim. Manje više svako od uspešnih ljudi je na svojim sposobnostima radio, izlažući se stresnim scenarijima, stavljajući sebe pred svršen čin i gurajući se na taj način iz komfor zone, sa nekim zactranim ciljem. Razmislite šta je vaš životni cilj? Koja Vam je svrha postojanja? Da li je to započinjanje kompanije sa prijateljima? Da li je to pronalaženje partnerke sa kojom biste započeli porodicu? Da li je to uspešna karijera? Ili nešto sasvim treće. Definišite to sebi i razgovarajte sa unutrašnjim sobom. Istanknite svoje vrline i stvari koje vi volite i definišite ih. Na ovaj način možete stvoriti sebi dobru potporu za dalji rad na sebi i vašem samopouzdanju. Potpora je jako bitna.
REdefinišite sebe i svoj život, razmislite o tome gde ste trenutno? Gde biste želeli da budete za godinu dana? Šta biste želeli da promenite u sebi da biste došli do nekog zamišljenog idealnog JA. Najvažnije je da se ne plašite promena, jer vam one mogu biti od pomoći. Isto tako, da se ne plašite da započnete jer bez toga nećete dostići ništa od željenog i moje reči ili reči bilo koga ko Vas savetuje u Vama mogu buditi samo bez i sujetu. Zato se prepustite procesu rada na sebi i uživajte u njemu. Greške ne potostoje, postoji samo proces učenja. Krenite malim koracima, malim poslovima, steknite barem za početak radne navike.
Srdačno,
Ognjen