asked 9 years ago Postovani,
Imala sam nekoliko vecih stresova u poslednjih godinu dana (pogibija bake, fakultet, smrt majke mog decka, promena zivotnog prostora,itd. ) Tegobe su se javile nakon jedne ruzne vesti: jaka tahikardija i iscrpljenost, malaksalost. Posto sam po prirodi hipohondar, provela sam mesec dana guglajuci o najgorim mogucim bolestima srca i u svakoj sam se pronasla, a strah je sve vise rastao. Pocela sam da osecam konstantno gusenje, stegnut zeludac, trnjenje leve ruke, stezanje u grudima, napade gladnoce, drhtavice, vrtoglavicu, nestabilnost, susenje usta, mucninu, gubitak apetita itd. Zavrsila sam u hitnoj zbog nocnih tahikardija koje su me budile oko 3,4 ujutru, niotkuda. EKG odlican, krvna slika odlicna, kazu, na nervnoj bazi. Ja sam se posle toga malo smirila, ali je ubrzo ista nelagoda ostala u meni, kao da sam uvrtela sebi u glavu da sa mnom nesto nije u redu. Pocela sam da se osecam kao pijana, kao da gledam i pricam s ljudima iz tunela. Osecala sam se kao iskljuceno iz sveta. Smetalo mi je svetlo sijalice, osecala sam se kao u nekom bunkeru, i nastavila sam da citam gluposti po netu i dovela sebe u takvu dubiozu i navukla strahove koje pre citanja nisam ni imala. Postala sam opsednuta tim svojim “stanjem”, konkretno navukla sam ogroman strah da cu dobiti sizofreniju ili da je vec mozda i imam (niko u porodici nije nikad imao nikakvu pihicku bolest) i ne mogu da se otrgnem od toga. Zivim u strahu svaki dan, imam zbrku u mislima, drhtim, zamagljen mi je vid, muka mi je i osecam se kao da zivim u svojoj glavi, odsutna sam ,zamisljena, rasejana, iako sam svesna duboko u sebi da umisljam i je ovo posledica stresa, ali prosto ne verujem vise samoj sebi, osecam cesto nagon za povracanjem, umor, iscrpljenost, pritisak u grudima povremeno. Projektuju mi se slike u glavi kako cu na javnom mestu poceti da se ponasam nenormalno. Jedno vreme sam se osecala cudno, kao da sam se promenila, kao da sam zaglupela. Osecam neki pritisak u celu, kao da imam kapu na glavi. Sada to polako iscezava, ali strah ne. Svaki svoj pokret, razmisljanje ili emociju preispitujem i pitam se da li je normalna, i da li sam se ja pre tako ponasala, osecam da vise nisam spontana, stegnuta sam i opsednuta guglanjem i uveravanjem sebe da sam zdrava i da nemam nikakvu psihozu. Sve simptome psihoza projektujem na sebe i osecam veliki haos u glavi i zbrku u mislima da vise ne znam ni sta mislim, ni sta osecam. 24 sata mislim o tome i tesko da bilo sta drugo moze da mi skrene paznju, jer non stop citam simptome raznih psihickih bolesti. Osecam se nelagodno gde god krenem, i imam potrebu da pobegnem negde, a to je u stvari potreba za begom od sebe. Sta mi se desava?
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Verovatno se radi o nekoj vrsti postraumatske reakcije koja se manifestuje korz napade panike. Dakle verovatno je po sredi jedna normalna i manje više uobičjna reakcija na stres. Ipak najsigurnije je da od lekara dobijete dijagnozu. Ijako je veoma neprijatan ovaj poremećaj nije naročito opasan i veoma je rasprostranjen, nešto više kod žena nego kod muškaraca. Sasvim se dobro leči kombinacijom lekova i psihoterapije.
Važno je da se što pre obratite svom psihijatru kako bi on uspostvio dijagnozu i dao vam odgovarajuću terapiju. Zatim potrežite dobrog psihoteraputa i otpočnite rad na sebi. Tako će te se već za nekoliko nedelja ocećati bolje.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Neverovatno, ali vecinu ovih simptoma osecam i ja. Sve je pocelo pre nekih 5 godina. Samo odjednom, kao da je neko rekao :”Sad!” Isla sam kod psihologa, on je rekao da je sa mnom sve u redu, da sam cak i prepametna i preinteligentna i da treba svoje sposobnosti da usresredim na nesto drugo, a ne na, zargonski receno, tripovanje da sa mnom nesto nije u redu. Medjutim, sve je i dalje bilo tu. Ja sam celodnievnim preispitivanjima sebe dovela sebe u takvo stanje da sada ne mogu da spavam po celu noc. Isla sam kod psihijatra, on mi je prepisao zoloft i xalol, pila sam 4 meseca, videla da mi se od toga samo spava, a da nema nikakvog efekta i prekinula. Odlucila sam tada da se sama lecim, jer verujem da je lek u nama. Sve je to funkcionisalo podnosljivo do pre godinu dana. Konacno sam stala na svoje noge, spavala normalno, bila zadovoljna, pocela da planiram svoj zivot i odjednom, uplasila sam se sto je sve tako sjajno i krenuo je problem sa nesanicom. Secam se da tih dana nisam spavala po 3-4 dana uopste. Kadgod legnem, dobijem tahikardiju i uzasan strah od nesanice, zapravo. Evo, vec godinu dana se mucim sa time. Taman kad uspostavim normalno spavanje, pomislim kako je sada sve super i ponovo se to desi, ponovo upadam u strahove i tripovanja. Mnogo me je strah, umislila sam da imam neku psihozu, iako ni meni u porodici niko to nema. Ne znam sta da radim.Cini mi se, kao da se uplasim kada je sve fino u mom zivotu, kada sve ide kako treba i onda automatski “izmislim” sebi neki problem i nastavim da se gusim u njemu. U mom gradu ne postoji psihoterapeut, a i moj problem je sto sam ja malo nepoverljiva, potrebno je puno rada na meni, bar ja tako mislim. Kad bi me neko samo uverio da je ovo moje stanje normalno i da sam ja normalna, cini mi se da bi sve bilo lakse ….
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Postoji mnogo različitih psihoterapijskih pristupa. Kod pronalaženja psihoterapeuta, vrlo je bitno potražiti onog ko ima sličan pristup problemu koji imate i vi. Potrebno je testirati razne psihoterapeute dok ne pronadjete onog koji vam najviše prija.
Ukoliko psihoterapeuta nema u vašem gradu, možete razmisliti i o psihoterapiji putem skypa, što je u poslednjih nekoliko godina postalo vrlo popularno i često.
Slažem se sa vama da se lek jeste nama samima i da sve što nam se dogadja ima nekog dubljeg smisla. Samo aktivnim radom na sebi, možemo biti u stanju da dodjemo tih dubokih delova naše psihe i shvatimo prave uzroke naših problema.
Stanja i simptome, koje ste nam opisali danas ne predstavljaju retkost.
Puno pozdrava,
Ognjen