Poštovana,

Kada se pojavi sinptom kao što je recimo povišena anksioznost, naša uobičajna reakcija je da jednosvno želimo da to prođe. Sinptom obično doživljavamo kao neko strano telo i najradije bi ga jednostavno odstranili tako da možemo jednosvno nastviti da “normalno” živimo svoj život. Nismo navikli da na sinptom gledamo kao na poruku kojom nas duša poziva da osvojimo nove nečine dijaloga sa njom. Ovi dijalozi su otelotvorenje mogućnosti da bolje i dublje shvatimo sebe i svoj život, da se sretnemo sa skrivenim potrebama svoje duše, da nađemo nove načine da budemo tu za sebe, da svojoj egzistenciji damo novi smisao.

Porast anksioznosti obično je u vezi sa nekim skorašnjim situacijama ili događajima koji su nas makar nesvesno podsetili na neka važna iskustva iz naše prolosti. Ti događaji nam omogućavaju da u sadašnjost donesemo ta iskustva iz svoje prošlosti. Naša duša ima potrebu da se ponovo sreće sa važnim ljudima i događajima koji su nas formirali, koji su obeležili naš život i naš karakter. Ovi susreti omogućavaju nam da ponovo doživimo čitave spektre emocija koji su na tim mestima zatvoreni. To je kao naša potreba da s vremena na vrema ponovo pogledamo isti film koji je iz nekog razloga za nas značajan ili kao naša potreba da ponovo pročitamo istu knjigu koja nas je ranije već duboko dodirnula. Ovo “vraćanje” omogućava nam da ponovo proživimo ono što smo već proživeli ali nam svaki put donese i nešto novo. Ova ponovljena prožvljavanja nisu ista jer se krz njih svaki put na novi način smeštamo sa tim važnim događajima, ljudima i iskustvima. Ovo novo smeštanje menja naš doživlja i razumevanje sebe i svoje lične životne priče i tako predstavlja prvorazrednu potrebu naše duše u asimilaciji, integraciji i razvoju našeg životnog iskustva i mudrosti.

Kako nam za ove procese često nedostaje senzibiliteta, vremena, veštine, mi ih obično odlažemo i potiskujemo. Posledica je obično jačanje sinptoma ili pojava novih.

“Rešenje” je u traganju za novim načinima bivanja sa sobom, u razvoju senzibiliteta za duševni život našeg bića i mudrsot koju on krije, u razvijanje veština i posvećenosti. Pored psihoterapije koja čoveku današnice pruža dragocen protor za ove procese, njihov puni izraz nalazimo i u svakoj vrsti igre i stvaranja, u književnosti, poeziji, teatru, slukarstvu, muzici, plesu, pesmi, filmu.., jednom rečuju svim autentičnim oblicima umetnosti. Ovde, razume se mislim na amatersko bavljenje umetnošću i uživanje u umetnosti radi potreba vlastite duše. Naravno, nije umetnost jedina sfera za oslobađanje naše kreativne energije. To može biti i bilo koja druga delatnost koja nas inspiriše i za koju osećamo da našem životu daje smisao, koju možemo posvetiti specifičnosti naše životne priče, koja na taj način integriše prošlost sadašnjost i budućnost.

S poštovanjem, Nikola

Imam 21 god moj problem je poceo pre 6 meseci, tada sam bila sesti mesec trudnoce..Srcecno sam udata ali sam kao devojka imala iu porodici ogromnih problema..ZNACI DESILO SE PRE SEST MESECI LUPANJE SRCA, DRHTAVICA, STEZANJE U GRUDIMA,ZUJANJE U USIMA, VRTOGLAVICA, ZATEZANJE LICA, KOCENJE VILICE OSECAJ UZNEMIRENOSTI, OTISLA SAM U HITNU I OTKUCAJI SU BILI PREKO 130..dali su mi lek i rekli da je od trudnoce i da ce proci kada se porodim…od tada pocinje haos od mog zivota svaki dan isti simtomi, svaki dan u hitnu i svaki dan isti odgovor…ZATVARALA SAM SE U KUCU JER SAM IMALA NAPADE GDE GOD DA ODEM I OSECALA SAM SE AKO NE IZADJEM ODATLE PASCU, BOJALA SAM SE DA IDEM NA MESTA NA KOJIM SAM IMALA NAPADE, VEZALA SAM SE ZA SUPRUGA I NESMEM DA OSTANEM BEZ NJEGA..PORODILA SAM SE PRE TRI MESECA A SIMTOMI SU SE NASTAVILI, PROSLA SAM RAZNA LEKARSKA SNIMANJA I SVE JE BILO U REDU A JA UZROK NE ZNAM..PO NEKAD KAZEM MOZES TI DA SE IZBORIS SA TIM ALI KAD KRENE SVE PADNE U VODU…POSTALA SAM JAK HIPOHONDOR BILO STA DA ME ZABOLI, ZIGNE POMISLIM DA CU UMRETI I DOBIJEM NAPAD ODMA…NAKON TOGA ME UHVATI JAKA DEPRESIJA, PA SE PO NEKAD NAPADI NADOVEZUJU TAMAN JEDAN PRODJE ETO GA DRUGI I JA SE SAMO PITAM ZASTO BAS JA…VISE NE ZIVIM NORMALNO KAO DRUGI OSECAM SE CUDNO I KAO DA NEKO DRUGI UPRAVLJA MOJIM TELOM, JAKO SE BOJIM I JAKO MI JE ZAO STO NE MOGU TOTALNO DA SE POSVETIM CERKICI ZBOG PROBLEMA..TRENUTNO PIJEM KSALOL 0,25 ALI I PORED TOGA imam napade…jako bi bila zahvalnA AKO BISTE MI POMOGLI..