Poštovani,
Mislim da sam depresivna. Slabo spavam, budik se obicno ranije nego obicno, slabije jedem, nisam preterano zainteresovana za sex, tuzna sam. Ponekad kad sam u društvu zaboravim na to, i budem ok, moje raspoloženje se smenjuje, nekad sam dobro, a nekad se cudno osecam, bezvoljno i tuzno. Plasim se kad mi neko pomene rat ili neku katastrofu, odmah sam pesimisticna. Svaki dan radim iste stvari, mozda je i monotonija, ali kad zelik nesto da promenim budem lenja. Molim za odgovor o vase mišljenje sta bih trebala uraditi. Hvala vam puno.
Poštovana,
Razmislite o smislu vaše “lenjosti”. Možda je ona tu da vas drži na sigurnom. Živeti znači poriti se i prepuštai se a i jedno i drugo sa sobom nosi rizike. Neke naše borbe bile su osujećene i bilo je strašno a neka naša prepuštanja (najčešće ona u detinjestvu kada smo bili prepuštani svojim roditeljima) bila su opasna i toksična. Tako nešto u nama odluči da se više ne bori i da se ne prupušta. Ostajemo na sigurnom, ocecamo svoje strahove, ali ostajemo prazni i strahovi nam se vraćaju kroz anksioznost i misli o katastrofama.
Ako ne možetesa svim tim sami možete pokušate da na svoje stanje utučete lkovima, psihoterpijom ili kombinacijom lekova i psihoterapije.
Predlažem vam da pročitate i ovaj post i moj odgovor prethodnoj korisnici: http://psiho.slavisa.us/blog/postavite-pitanja-psihologu/postavite-pitanja/uzburkane-misli.html
S poštovanjem,
Nikola