asked 10 years ago Poštovani,
Imam 21 godinu i veoma sam stidljiva osoba. Svakim danom sve vise mislim da mi nema pomoći i da sam pala na dno. Nemam prijatelja, ne izlazim. Kad sam među ljudima sva se ukočim, glavom mrdnuti ne mogu, bojim se da ne napravim nešto krivo, brinem se što će drugi misliti o meni. Pokušavam se boriti s tim, ali to je jače od mene. Najviše vremena provodim kući jer se tamo sigurno osjećam. Prije nisam bila takva osoba, međutim krajem srednje škole nešto je puklo u meni da sam se toliko zatvorila u sebe, srozala svoje samopouzdanje, prestala vjerovati ljudima. Tu je i niz životnih okolnosti koji su me vjerojatno do toga i doveli: nikad nisam imala kraj sebe oca, uvijek se nasilnički ponašao prema meni, bratu i mami, nikad nije mario za nas, a ne mari ni dan danas. Nakon razvoda majka je morala sezonski raditi da bi mene i brata prehranila, tako da je često izbivala od kuće. Ja nisam imala nikakvog oslonca osim mlađeg brata. Potom su me vršnjaci u školi često zadirkivali zbog moje debljine, vise dječaci pa stoga uvijek sramežljiva pred muškarcima, uvijek se brinem što će misliti o meni, hoću li ispasti glupa pred njima. I tako sam se sve vise povlačila u sebe i stvarala svoj svijet, smišljala puno ljepši život. A danas ne znam što ću sa sobom I svojom zatvorenošću. S druge strane imam još jedan problem, bojim se spavati sama u sobi, bojim se mraka, obavezno mi mora svijetlo goriti u sobi inače ne mogu zaspati, međutim kada se počnu čuti kojekakvi zvukovi ja jednostavno vise nemam mira, umislim si da je nešto tu i da će svakog časa izaći pred mene. To su zvukovi poput pucketanja, pucketanja parketa, hodanja. Mene to skroz izludi da ne mogu spavati, niti se vise osjećam sigurno. Molim vas da me pomognete, da me savjetujete, šta, kako, dal da potražim kakvu pomoć, jer stvarno ne mogu vise izdržati.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Problemi kroz koje ste prošli mogu biti vrlo iscrpljujući za psihu jedne mlade osobe. Osobe koje u školi zadirkuju nekoga na račun izgleda, uopšte ne obraćaju pažnju kako se to može ozbiljno odraziti na samopouzdanje te osobe. Mnoge se osobe, čak i mladje od vas, zbog ovakvih tortura, povlače u sebe, osudjuju sebe i beže od realnog sveta.
Samopouzdanje je ključna reč u vašem slučaju. Potrebno je povratiti ga i stabilizovati. Naravno sve u malim koracima i postepenim radom jer su tako rezultati najbolje vidljivi.
Ukoliko vam je problem društvo, komunikacija i ukoliko osećate tu socijalnu anksioznost, strah od neprihvaćanja društva, savetujem vam da upravo sebe izlažete ovakvim situacijama. Klin se klinom izbija, te ćete se straha najbolje otarasiti upravo konstantnim izlaženjem, izlaganjem sebe situacijama gde razgovarate se ljudima. Možete početi malim koracima, na primer u prvoj nedelji sebi zadate zadatak da ćete svakog dana pitati 5 ili više osoba da vam kaže koliko je sati. Postepeno gurajte sebe iz zone komfora i pozivam vas da konstantno pratite svoja unutrašnja dešavanja. Sami ćete videti da će već posle prve nedelje neki blagi napredak biti uočen. Najvažnije je ne odustati, čak i kada nam se čini da je najgore.
Zaokupirajte sebi vreme time što ćete odlaziti u teretanu, na ples, jogu, učlaniti se u neku organizaciju, praktično bilo koje društvene aktivnosti vam mogu biti od pomoći.
Knjige iz oblasti popularne psihologije koje se bave ličnim rastom i razvojem, izlaženjem iz zone komfora, itd. vam takodje mogu pružiti neku vrstu podrške ali ne koliko i psihoterapija. Na psihoterapiji možete zaviriti u svoju dubinu i detaljno sagledati sve ove probleme koje ste nam naveli. Psihoterapija vam može pomoći da se sa svojim strahovima suočite duboko u sebi i prihvatite ih kao nešto što vašu ličnost čini potpunom.
Puno sreće,
Ognjen