asked 10 years ago Imam 17 godina.Poslednjih dana postaje prakticno neitdrzivo. Od malena sam stidljiva, medjutim, nisam tome pridavala veliku vaznost. Znala sam da se malo teze snalazim u komunikaciji sa novim, nepoznatim ljudima, ali tek pre nekoliko meseci sam procitala tekst o svim, ako mogu tako reci, dejstvima stidljivosti i uocila da ona u potpunosti upravlja mojim zivotom. Shvatila sam i da je najveci problem zapravo to uverenje da JA NISAM VREDNA. I to me tako proganja, tako ubija svakoga dana. Trudim se, i zaista ima tako dobrih dana kada sam potpuno slobodna i opustenaa, ali nikada ne mogu da se resim toga do kraja. Uvek sam negde u dubini nesrecna, nezadovoljna. I sto je najgore, nakon neke glupe situacije u kojoj se nisam snasla ili sam se zbunila, prevrcem je u mislima iznova i iznova i prekorevam sebe, iako znam da ne bi trebalo. Znam da ni Vi nemate carobni stapic, ali da li postoje neke tehnike, neke vezbe da se resim ovoga. Cini mi se da upravlja mojim zivotom i da me sputava u svemu. I naravno, kome bi trebalo da se obratim? Nisam u mogucnosti da sebi priustim psihoterapeuta, inace bih to verovatno uradila do sada. I da li mislite da bi se ovo uopste moglo otkloniti razgovorom? Hvala Vam neizmerno na ulozenom vremenu 😀
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo,
Iznenadila bi se kada bi znala koliko mnogo ljudi deli tvoj problem. Pa onet, kao što vidiš, to baš i nije toliko uočljivo niti im se to zamera. Čak i kada uočimo nečiju stidljivost i snebivanje, obično ne pridajemo tome neku naročitu pažnju. Uopšte ljudi su mnogo manje zainteresovani za nas i mnogo ih više zapravo nije briga nego što se to nama čini. Suštinski zapravo drugi i njihovi stavovi o nama, pa čak i podsmeh su mnogo manje opasni nego što se to nama čini.
Dobar način da se radi na stidljivosti je umereno i kontrolisano izlaganje. Moji stidljivi đaci naprave velike pomake važbajući da se izlože govoreći svoja razmišljanja pred odeljenjem. Svaka situaciju u kojoj možemo napraviti mali iskorad dobro je došla. Ovakve situacije mogu se isprva provežbavati korz zamišljanje. Zamišljanje je dobro i zato što možemo situaciju ponoviti nebrojeno puta. Od pomoći su zaista osobe kojima verujemo a koje nam mogu iskreno reći kako nas vide i podržati nas da se pojavimo i izložimo ili nam biti uzor. U okruženju ljudi gde se osećamo prijatno i kojima verujemo, dobro je praviti šale na sopstveni račun i smejati se komičnim situacijama koje nastaju usled našeg problema. Situacija u kojoj nam se bliski ljudi smeju a i mi sa njima, i njihov smeh ne doživljavamo ugrožavajuće veoma je lekovita.
Dobra tehnika je da se u grupi prijatelja postiđujuće situacije odigravaju, kako bi smo mogi da ih prođemo korz glumu i da se pri tome dobro zabavimo. Ovi psihodramski eksperimenti su inače dobri i kod mnogih drugih problema.
Najzad možemo nastojati da se stavimo na mesto druge osobe s kojom smo u kontaktu osetili stid ne bi li videli kako bi se mi tamo osećali i da li bi biti tako ugrožavajuće nastrojeni. Razmišljaj o tome kako se ti osećaš kada primetiš da je neko drugi nesiguran i da se stidi ili snebiva.
Jedna meni draga tehnika je da zamislimo da je u nama dete koje se stidi. Tada ga možemo uzeti za ruku, zagrliti, dozvoliti mu da se sakrije iza nas i istupiti u njegovo ime, kaš to bi to učinila dobra mama ili neka učeiteljica u koju smo imali poverenja. Sve se može izvoditi zamišljanjem u grupi ili u realnoj situaciji.
Da li se ovaj probelm prevazilazi? Ako radimo na sebi, vodimo kreativan život, učestvujemo u izlažućim situacijama (sekcije, pisanje, sport, gluma, ples…) onda svakako da u jednoj dovoljnoj meri, tako da nas naročito ne ometa. Naravno nikada ne do kraja, a i zašto bi, i snebivanje i stidljivost imaju svoje mesto i svoju dobru stranu. Stidljivost će dakle zauvek biti tu ali to ne znači da mi nismo u stanju da uprkos njoj izlažemo sebe, budemo zapaženi, vodimo kvaliteten život.
Ako nisi u mogućnosti da platiš terapiju, onda ti na raspolaganju stoji školski psiholog, porodica i prijatelji a postoje i razni trenizni za razvoj asertivnosti kao i mnogo priručnika na tu temu.
Srdačan pozdrav, Nikola