Poštovani, imam problem koji sam pokušala da rešim odnoso i dalje pokušavam, ali bezuspešno, naime mislim da spadam u takve osobe koje su povucenijeg i mirnijeg soja(neki ljudi misle da to mogu maksimalno da koriste i jednostavno nas smatraju ocigledno glupima), jednostovano jer mi je takav karakter, mogu dosta situacija da resim na sto bolji način i puno toga da tolerisem, sto ne znači da odredjene stvari ne primecujem, odnoso da sam nesvesna negativnih stvari i ponasanja oko sebe, nego jednostavno pustim da vidim da li ce se ponasanje odredjene osobe promeniti ili ne i nakon toga odlucim da reagujem, sto mislim da je prilično fer, nego reagovanje na prvu loptu za svaku sitnicu…naime problem je u tome što sam pre neki dan imala raspravu sa najboljom prijateljicom (do tad sam je smatrala osobom vrednom moje ulozene energije) o tome da je potrebno da ona smanji priču o svom problemu koji traje pola godine, nase svako vidjanje se svelo na razgovor i analizu njenog problema, telefonski razgovori takodje, imam utisak da sam kanta za praznjeneje negativnih emocija, a ona nastavi da radi po starom, ali pritom svaki put trazi gomilu saveta, rekla sam joj da zelim da se to promeni i da malo smanji priču o jendom totalno istom problemu svakog puta. Kao odogovor na to sam dobila da sam ja ljubomorna na nju pošto je u pitanju problem koji se tiče njenog ljubavnog života, da ona ne moze da veruje šta čuje,da prijatelji sluze za to i jednu veoma zanimljivu rečenicu “šta te se tiče da li resavam svoje probleme ili ne?” U sustini situacija se toliko izdramatizovala, da je ona to dozivela kao najvecu uvredu u zivotu, nisam ocekivala takav haos, tako da sam ostala u soku. Kao osoba koja nema puno prijatelja i kojoj je veoma tesko da stiče nove prijatelje, upravo zbog tog vremena potrebnog za izgradjivanje poverenja i svega, ne mogu da razumem da prijateljica sa kojom se druzim intenzivno 6 godina moze da mi saopšti ovo, pa moje pitanje glasi da bismo uopšte imali prijatlje, dečka itd. da li treba da izugubimo samopoštovanje prema sebi, totalno se podredimo toj osobi, da ne možemo da ukažemo na neke njihove loše postupke da ih ne bi izgubili, da li je to normalno ili je problem u meni jer ne umem da se prilgadoim na sve to? Unapred se zahvaljujem na odogovoru.